“Iskušenje postojanja”

“Čovek ne može nestati.
Njegov instinkt osvajača i analitičara doprinosi širenju njegove moći, ali tada se sve što je u njegovoj moći raspada u sitne komadiće: šta god on oživi, sve se okreće protiv nje. Rob sopstvenih kreacija, u ulozi tvorca nastupa kao nosilac Zla.
Ovo pravilo važi i za zanatlije i za naučnika, i apsolutno sve, od najmanjeg insekta do Boga.
Čovečanstvo bi i dalje moglo da živi u stanju stagnacije, produžavajući periode postojanja koji su mu dodeljeni, ako se sastoji isključivo od zveri i skeptika. Međutim, čovečanstvo, opsednuto efikasnošću, iznedrilo je osebujnu rasu svrsishodnih radnika, osuđenih na nestanak i od preteranog rada i od viška radoznalosti. Žureći da se pretvori u prah, pripremila je svoj kraj i svakim danom ga neumorno približava. Budući da je bliži raspletu nego svom poreklu, čovečanstvo može samo da daruje svoje sinove žarom izgubljenih iluzija uoči apokalipse…
Mašta lako crta takvu budućnost kada će ljudi složno vikati: Mi smo poslednji: umorni od budućnosti, a još više od sebe, iscedismo sok iz zemlje i opljačkamo nebo. Ni materija ni duh više nisu u stanju da hrane naše snove: u vaseljeni vlada ista suvoća kao i u našim srcima. I nigde drugde nema nikakve supstance: naši preci su nam u nasleđe ostavili svoje iscepane duše i kičmu pretvorenu u prah.
Avantura se završava, svest bledi. Naše pesme su se razletele u vetar, a sunce umirućih izlazi iznad horizonta.

👇
Emil Cioran, rumunski filozof i esejista