Dete treba pustiti da objasni sadržaj koji prati na internetu
“Šta tamo ima, šta si tamo pogledao, čini mi se da si nakon gledanja telefona izgledao ovako, kao da te je nešto zabrinulo, oko čega se to smeješ… Prosto da budu zainteresovani i da puste dete da im objasni sadržaj, da im objasni likove koji su na društvenim mrežama”, savetuje psiholog Jelena Vukićević.
Postoje programi koji mogu da ograniče vreme provedeno na internetu i pristup nepoželjnim sadržajima.
Pregledajte istoriju pretraživanja
“Za zaštitu bezbednosti svog deteta roditelj ima neograničenu slobodu da sazna koje najnovije aplikacije može detetu da postavi. Problem nije da vi imate slobodu da kao roditelj postavite detetu. Veliki je izbor tih aplikacija. Ovde je drugi problem – što će dete da odblokira tu aplikaciju. Ništa nismo uradili ako naše dete blokira kad je kod kuće, a kad izađe napolje odblokira”, ističe Bojana Stanković iz Fondacije za bezbednost dece na internetu.
Istorija pretraživanja može mnogo toga da pokaže i treba je redovno pregledati.
“Još bolje je ako mogu da razgovaraju sa detetom na prijateljski način, da im dete pokaže istoriju. Istorija na internetu se pamti par nedelja. Istorija pretraživača, šta dete gleda i svakodnevno konzumira na internetu, može biti jedan od okidača roditelju da li dete ima neki problem, da li trpi neki problem, kraći ili duži vremenski period”, kaže Stankovićeva.
“Ne treba insistirati ukoliko dete ne želi da odgovori”
Psiholog Jelena Vukićević naglašava da kontrola nije nešto što unapred zakažemo, već dete treba pratiti.
“Vidimo da je na telefonu, vidimo da ima određeni izraz lica, komentarišemo taj izraz lica – čini mi se da te nešto baš zabavilo, baš me zanima šta je to. Vidimo da je dete izašlo iz sobe nakon što je bilo na računaru ili telefonu, da je možda pokunjeno, tužno, zabrinuto i namršteno – vidim nešto nisi dobre volje, šta se desilo, šta si video”, navodi primere Vukićevićeva.
Ukoliko dete ne želi da odgovori, stručnjaci savetuju da ne treba insistirati već pokazati zanimanje za tu temu sledeći put, uz razumevanje i brigu.
Istraživanja pokazuju da u Srbiji oko 80 odsto dece školskog uzrasta na internetu provodi između šest i osam sati dnevno, i po tome smo na prvom mestu u Evropi. Ni odrasli ne zaostaju u ovoj statistici.
Извор: Kako kontrolisati šta deca rade na internetu i na koje signale da obratite pažnju: Saveti psihologa
Fadil Jonuz / blog "slobodna zona" 
Ovo su nepotrebni saveti.
Razlog je taj što su odrasli nezreli, u smislu sopstvenog integriteta i stvarnosti koja ih okružuje, pa iz te premise se ne može izvesti zaljučak da neko ko je nezreo, informatički nepismen, vrednosno dezorijentisan, a verovatno i sa gomilom psihičkih problema, na neki način kontroliše dete šta radi na internetu.
Ako testiramo reprezentativan uzorak roditelja i shvatićete o čemu govorim.
Detetu roditelj nikako ne sme biti nadzornik, koltrolor, uhoda ili supervizor. Ti modeli su ostali u prošlom veku. Ovo je nova era, koja se drastično razlikuje od svega tobož naučenog ili iskustvenom.
Sa svojim detetom treba biti p-r-i-j-a-t-e-lj i najbolji drug. Usput, ako ima neko lične probleme od starijih, neka se pokuša družiti sa svojim sinom ili ćerkom. Deca leče, deluju terapeutski i isceliteljski. Njihova mladost i njihova radoznalost je generator koji se lako prenosi i na starije, ako se udube u njihove radnje i razmišljanja.
Ne savetujte pogrešno, drage kolege, jer ako ne znate i ne razumete 2023 godinu i budućnost koja munjevito dolazi, ne pravite konfuziju sebi i drugima.
Roditelji, zagrlite svoje dete, pričajte sa njim o internetu, idite zajedno na internet i pogledajte šta se tamo dešava i razgovarajte o tome što ste videli.
Lako je obrisati pregled history iz browsera, lako je podesiti da history uopšte ne ostaje, lako je promeniti IP računara, lako je uskladištiti u cloud sve što dete zanima i da ga zaštiti lozinkom… Deca sve to znaju.
Postoji softveri koji se mogu instalirati i onemogućiti pristup deci mnogim sajtovima (Parental controls), ali roditelj ništa ne dobija na taj način, osim osećaja deteta da mu roditelj ne veruje i da ga prati.
Vaspitanje i razvoj svesti mladih ne ide kroz restrikcije, već kroz usmeravanje. Onaj ko je roditelj, a ne zna kako to da radi, sam je kriv. Neka roditelj ide na stručno savetovanje da shvati kako treba sa svojim detetom. I neka bez sujete prizna sam sebi “ja ovo ne znam”.
VolimVolim