Jung o osećaju sreće u životu

Pitanje sreće jedno je od najvećih zadataka svakog pojedinca danas, a Jung je ovih pet postulata smatrao najbitnijim za postizanje osećaja duboke sreće i zadovoljstva.
Očigledno je teško biti srećan kada smo bolesni, u bolovima ili izvan dodira sa stvarnošću. Zato treba svakodnevno da obraćamo pažnju na blagostanje, ali i aktivno da radimo na njemu.
Bez mentalnog zdravlja, međuljudski odnosi mogu da budu teški, a hronična fizička bol ili bolest mogu ozbiljno da opterete porodicu i bliska prijateljstva. Dobro je poznato da dugovečnost može da se poveća ako uživamo u čvrstim ličnim vezama sa drugima.
Jung je jasno osećao kako je za sreću u životu važno imati osećaj za estetiku, biti sposoban ceniti i lepotu koju je stvorio čovek i onu prirodnu. U ovom mišljenju Jung se možda oslanja na svoje utemeljenje u antičkim klasicima, jer su Grci smatrali da lepota hrani dušu.
Životni standard i rad umnogome zavise od razumnosti nečijih očekivanja i odgovornosti. Ekstravagancija može da izazove sreću, ali i nesreću, pa je potrebno biti razuman u očekivanjima.
Jung je prepoznao da svi ljudi imaju urođeni refleksni instinkt koji služi za pružanje smisla i orijentacije života. Ovaj urođeni ljudski kvalitet takođe može da ponudi „odgovarajuću praktičnu moralnost“, što je bitno ako želimo konkretno da primenimo svoje filozofske ili religiozne ideje u svakodnevnom životu.

Izvor: https://jungiancenter.org/jung-on-happiness/

Kanda Kodža i Nebojša, 17.05.2024. Lion pub, Zrenjanin

Rainmaker Iron Maiden tribute band, 16.05.2024. Zappa baza, Beograd

Zašto smo stalno gladni – i šta možemo da uradimo povodom toga?

Za mnoge ljude, naravno, prejedanje ima manje veze sa glađu, već ima veze sa rasejanošću, udobnošću, gutanjem neprijatnih emocija ili dosadnom. „Mi hemijski menjamo osećanja jer želimo da promenimo svoje stanje.“

„Različita hrana i teksture daju nam dopaminsku nagradu kada smo besni ili neraspoloženi. Šećer nas diže. Gluten, protein u pšenici, oslobađa određena jedinjenja koja su veoma slična morfijumu. A kazein, protein u mlečnim proizvodima, ima svojstva slična opioidima.“
Ako je taj stalni osećaj gladi kombinacija genetike, faktora životnog stila i onoga što zapravo jedemo, da li oni sa apetitima poput labradora zaista mogu da treniramo da budu manje gladni? Ako je to životna navika, kako da je prekinu u kasnoj fazi?

Kada nam je želudac prazan, on se skuplja, šaljući signale u mozak da jedemo. Stomak nam krči, nivo šećera u krvi opada (pokreće oslobađanje kortizola i adrenalina, tako da možete malo da ogladnite).

Grelin je hormon koji luči stomak i koji signalizira da smo gladni. Nakon što telo dobije hranu, isključiće grelin i osloboditi leptin. Leptin signalizira mozgu da prestane da jede.

Ali za neke ljude zvono ne zvoni i nikada ne osećaju sitost. To znači da poruka da prestanu da jedu ne stiže do mozga. Doktor Džajls Jeo, stručnjak za probleme gojaznosti i profesor molekularne neuroendokrinologije na Univerzitetu u Kembridžu, kaže da ako nikako ne uspevamo da utolimo glad nakon jela to „nije urođeni nedostatak volje, već hormonska neusklađenost“.

Normalno kada jedemo, nivo hormona u crevima raste, čineći da se osećamo sito. Ali kod nekih ljudi nivo hormona u crevima nije dovoljno visok, pa jedu više. U prošlosti je dobar apetiti u odnosu na druge bila prednost, „to vas je činilo boljim lovcem u plemenu, spremnijim da krene za antilopom“, kaže dr Jeo. Ali sa današnjim načinom života i brzom hranom, to je nedostatak.

Извор: РТС :: Живот :: Зашто смо стално гладни – и шта можемо да урадимо поводом тога

Film sa psihološkom temom – “Platforma“ (2019)

Ovaj film je živopisna društvena metafora iza koje se kriju (a možda i sasvim otvoreno osuđuju) okrutni nedostaci savremenog sistema. Reditelj i scenarista su u komentare likova uključili različite političke, religiozne i filozofske argumente, ali u suštini na istu temu: šta znači biti čovek i kako to biti?

Zanimljivo je i sa psihološke tačke gledišta. Ovo su neki aspekti koje treba uzeti u obzir:

✅Društvena dinamika: Film istražuje različite aspekte ljudskog ponašanja u uslovima ekstremne oskudice resursa. Pokazuje kako ljudi reaguju na stresne situacije, takmičenje za resurse i nejednakost.

✅Moralne dileme: U kontekstu ograničenih resursa i brutalnih uslova u zatvorskom centru, film postavlja pitanja o moralu, pravdi i ljudskom dostojanstvu. Koje su žrtve ljudi spremni da podnesu da bi preživeli? Kakve kompromise prave?

✅Psihološki mehanizmi preživljavanja: Film pokazuje koje psihološke strategije ljudi koriste u uslovima ekstremne oskudice. To može uključivati prilagođavanje stresu, traženje društvene podrške, agresiju ili čak saradnju.

✅Društvena stratifikacija: Film istražuje razlike u ponašanju i odnosima između ljudi na različitim nivoima „platforme“. Ovo može biti interesantno za proučavanje sa stanovišta društvene stratifikacije i uticaja društvenog statusa na ponašanje i percepciju sveta.

✅Psihologija zatvaranja: Film istražuje različite aspekte psihologije zatvaranja, uključujući uticaj izolacije, osećaj bespomoćnosti i strategije za suočavanje sa životom u zatvorenom okruženju.

Stalno zaboravljate ključeve od kola ili telefon? Psiholozi objašnjavaju šta to znači…

Svaki dan počinje na isti način: grozničavo tražite ključeve ili telefon, a već kasnite. Ma koliko vas to izluđivalo, ne brinite, niste na putu ka demenciji, niti je to prvi znak Alchajmerove bolesti. Psiholog objašnjava zašto smo toliko zaboravni i kako to da rešimo.

Zašto zaboravljamo svakodnevne stvari?

Čak 90 odsto ljudi redovno zaboravlja neke svakodnevne stvari:  gde su ostavili ključeve od stana, od kola, telefon, novčanik… Ipak, prema istraživanju IPSOSA, ubedljivo se najčeše zaboravljaju ključevi i telefoni. Ovaj podatak ne iznenađuje, ali i dalje ostaje pitanje: zašto zaboravljamo ključeve ili telefon?

Psiholozi Megan Sumeracki i Althea Need Kaminske istraživale su fenomen ovog zaboravljanja. „Izvestan stepen zaborava je potpuno prirodan. Ovo omogućava mozgu da zapamti značajnije informacije“, njihov je zaključak.

Sećanje nije samo skup različitih trenutaka i podatak. Umesto toga, to je fleksibilno skladište u kojem se stvari stalno menjaju, kao na piši – briši tabli. Upravo zato je dobro što ne zakrčujemo prostor ovog skladišta nekim nebitnim infiormacijama. Kada zaboravite ključeve i telefon, vi ste ostavili prostor za mnogo značajnija sećanja.

Kako da prestanete da zaboravljate telefon i ključeve?

Ako ste ipak umorni od stalnog traženja i ove informacije psihologa vas ne teše, vreme je da savladate tehnike pamćenja. One će vam ujedno pomoći da budete efikasniji  na poslu ili da lakše naučite nešto novo.

1. PRAKSA PONAVLJANJA
Suština ove metode razvoja pamćenja je da svesno ponavljamo informacije koje želimo da zapamtimo nekoliko puta. Na primer, ako dođe novi kolega i želimo da zapamtite njegovo ime, zovite ga punim imenom što je češće moguće.

2. DIJAGRAMSKA METODA
Naše pamćenje voli obrasce. Ovo je jedan od najefikasnijih načina za organizovanje novih informacija. Ako postoji obrazac, potrebno je mnogo manje truda da se prizove sećanje. Obrazac na koji povezujemo stvar koju želimo da zapamtimo može biti vizuelni ili slušni, poenta je da to uvek povežemo sa datom stvari.

Извор: Stalno zaboravljate ključeve od kola ili telefon? Psiholozi objašnjavaju šta to znači – Lepota i zdravlje