“Umetnost kao nesporazum”

“Zadatak umetnika je da donese razočaranje u svet“, rekao je Henri Miler.
Ovo razočarenje ne treba poistovećivati sa neuspehom. Naprotiv, to je rezultat teškog traganja za istinom, uništavanja onih pečata koji nam zamenjuju objektivno znanje.
„Umetnost čini umetnošću ono što joj nedostaje da bi postala stvarnost“, rekao je Kvatremer de Kvensi. Ovaj nagonski nedostatak usmerava oko i um ka nepodnošljivoj neodređenosti svega što postoji. Tada „lud čovek“ priskače u pomoć „razumnom čoveku“.
Frojd to ilustruje na sledeći način: „Ako bacimo kristal na zemlju, on će se slomiti, ali ne proizvoljno, već će se raspasti duž pravca svojih pukotina na komadiće, čije su ivice, iako nevidljive, ipak unapred određene struktura kristala. Takve ispucale i rascepljene strukture su psihički bolesnici.”
I ne možemo im poreći nešto poput strahopoštovanja koji su stari narodi osećali pred umwtnicima. Okrenuli su se od spoljašnje stvarnosti, ali zato znaju više o unutrašnjoj, psihičkoj stvarnosti i mogu nam dati nešto što bi nam inače bilo nedostupno.
Slomljeni kristal je u izvesnom smislu nesrećni incident, ali sa stanovišta psihologije, a još više umetnosti, ponekad je fatalan zbog pukotina koje se otkrivaju u apsolutno providnom materijalu.”
👇
Michel Thévoz, švajcarski pisac, koji je posebno zainteresovan za granične pojave kao što su akademizam, umetnost ludaka, samoubistvo, odrazi spiritualizma u ogledalu, itd.