Razlike se privlače, a ljubav se ne dogadja slučajno

Naučno je potkrepljeno saznanje da struktura takozvanog glavnog histokompatibilnog kompleksa MHC i geni utiču na miris čoveka i njegovo vrednovanje mirisa druge osobe.
Klaus Vedekind sa Univerziteta u Lozani detaljnije se bavio ovom materijom.
Muškarci su tri dana nosili istu majicu, nisu se tuširali niti koristili dezodorans ili parfem. Žene su na osnovu mirisa majice ocenjivale da li im je miris atraktivan ili odbojan. Od svih učesnika eksperimenta Vedekind je uzeo DNA. Analizirao je MHC gene i na kraju izvršio poređenja sa naslednim faktorima onih koji su nosili majice.
Rezultat je bio iznenađujući.
Miris nekog muškarca ženama učesnicama eksperimenta bio je mnogo atraktivniji ukoliko su se njihovi uzajamni MHC geni više razlikovali.

MHC i potomstvo

Vedekind je rezultate istraživanja sažeo u rečenici: „Drugačiji MHC tipovi mirišu privlačnije“. Osim toga sadržaj MHC gena određenog para očigledno utiče i na mogućnost začeča. Istraživanje na jednom ostrvu u okviru male zajednice pokazalo je da je dvema osobama sa sličnim MHC-genima potrebno mnogo više vremena da bi začeli dete i da u takvim slučajevima žene imaju daleko veći broj pobačaja. Neki naučnici osim toga polaze od stanovišta da deca sa većom raznolikošću MHC imaju bolji imuni sistem.

Sa takvim zaključkom bio bih obazriviji, kaže Klaus Vedekind, ali na pitanje zašto neko voli nečiji miris a drugi mu je odbojan, istraživač odgovara: „ Mi uopšte ne znamo koliko dvoje ljudi moraju biti različiti da bi se uzajamno smatrali atraktivnim i da bi dobro funkcionisali.“

Извор: Razlike se privlače – DW – 23. 11. 2008.