Šta znamo o čoveku?

“Kada čovek samouvereno tvrdi da sve razume i zna o nekome, onda, blago rečeno, spolja, izgleda smešno. Jer, u stvari, on razume samo sopstvenu reakciju na tuđu stvarnost ili igra ulogu sujetnog vidovnjaka, koju je tako žarko želi da igra… Niko se ne rađa na ovom svetu sa ciljem da postane lak predmet tuđih eksperimenata. Svi pokazuju svetu svoje „bubice“, koje mogu da shvate samo oni koji ih budu pustili u svoj život.

Možete proučavati čoveka „sto godina“, živeti rame uz rame sa njim, komunicirati o raznim temama, zajedno proći kroz najteže faze, deliti hleb i krevet sa njim, ali to vam neće garantovati da ćete znati ništa više od njegove površnosti…
Čovek nije ono što vidimo. Njegov izgled, grimasa, ponašanje samo su vrh ledenog brega, po kome sudimo o celoj strukturi leda, što je gruba procena.

Ko može da zna šta se nalazi u malom pohabanom koferu nečije duše?
Od čega ceo život pokušava da pobegne i sa kim želi da ostane?
Koju cenu je spreman da plati, dok se cenjka sa sudbinom?
Od čega je satkana prividna maska njegovog mira i na šta reaguje njegova iscrpljenost?
O čemu razgovara sa svojom čežnjom i koliko voli svoju samoću?
Kako se maskira i koliko je umoran od opšte vidljivosti?
Koje skrivene tajne je spreman da podeli?
Od koga će otići usred rečenice, kome će poleteti, ranjen i sa jednim krilom?
Nemoguće je znati sve o čoveku, pa je davati ocene i donositi sudove prazna priča…”
👇
Anonimni autor

Podeljena percepcija i osećanja

“U vezama postoji zanimljiv fenomen kada jedan od partnera, takoreći, deli drugog na dva dela, od kojih jedan iz nekog razloga smatra glavnim (onim koji se dopada), a drugi je “manja greška” (ona koja se nekome ne sviđa).

Zbog ove osobine, mnogi ljudi godinama žive u iluzornom predstavljanju svojih partnera, a tek nakon raskida ili teške krize, zagonetka u njihovim glavama konvergira i odjednom shvate s kim žive.

Trik je u tome što je partner od početka cela osoba i treba ga posmatrati kao celinu:

• ako je vaš partner/partnerka u celini divna osoba, ali pati od alkoholizma, onda on pati od alkoholizma i to je deo njegove ličnosti, a ne osobina karaktera.
• ako je vaš partner/partnerka generalno divan, topao i romantičan, ali ponekad upada u bes i divlju ljubomoru, onda to nije manifestacija ljubavi, već simptom fundamentalnih problema.
• ako vas partner/partnerka mnogo voli, mazi i mazi, ali ponekad “gleda na stranu”, onda je to sve što menja i sve što bira, a ne njegov libido ili splet okolnosti.

Ovo je veoma neprijatna istina o odnosima, ali zatvaranjem očiju na nju, problemi, nažalost, neće nestati. Možete živeti godinama u ružičastim naočarima, sa svetlim nadama i očekivati da će se sve promeniti na bolje ili možete da napravite svoj životni izbor na osnovu objektivne stvarnosti.”
👇
Anonimni psihoterapeut

Brazil

Film „Brazil“ je jedan od najboljih distopijskih naučnofantastičnih filmova, koji prikazuje kolektivnu sliku totalitarne države 20. veka.

Kroz istoriju čovečanstva izgrađeno je mnogo različitih totalitarnih država, ali sve ih ujedinjuje želja za sopstvenim stilom vizuelnog okruženja, u kome ima neke eklektike.

U totalitarnoj državi iz filma „Brazil” eklekticizam u stilu vizuelnog okruženja prikazan je u preteranoj formi, koja zamršeno kombinuje različite stilove u arhitekturi, dizajnu i odevanju 20. veka.

Totalitarne države moguće je tretirati na različite načine, ali se u njima pojavljuju neobični i osobeni stilovi umetnosti. Takva je tajanstvena, misteriozna i primamljiva estetika totalitarizma.
👇
Ceo film možete gledati OVDE

Smisao i besmislica: kako razdvojiti?

“Ne kritikujte druge, vodite računa o sebi, uvek imate nešto da se bavite sobom.

Ako niste svesni toga, onda ste zagriženi za nekog drugog, pa se zapitajte: zašto vas taj drugi toliko „vuče“, šta je to na ili u njemu što vam privlači pažnju, kakvu „poruku“ on nosi baš za vas?

Nemojte se svađati. U svađi nikome ništa nećete dokazati.
Uvek mirno, suptilno, kompetentno i razumno možete da kažete svoje mišljenje. To je osobina jakih, adekvatnih ljudi koji poštuju sebe.

Ne namećite svoje mišljenje drugima, jer svako nametnuto mišljenje ili radnja, čak i ljubav, je agresija, a ona je, pak, manifestacija straha.

Ne procenjujte ponašanje druge osobe, pokušajte da shvatite da je procena nekog drugog, pre svega, nesvesno obezvređivanje sebe.

Ne zahtevajte i ne očekujte da drugi budu poput vas. Postoje različiti svetovi ljudi, koji se razlikuju po različitim nivoima iskustva, svesti, samosvesti. Ove razlike u vrstama među ljudima su iste kao i između različitih vrsta cveća (orhideja, kaktus, itd.). Čak i među ljudima iste vrste postoje individualne razlike. Stoga ne treba da se čudi razlika u mislima, postupcima, motivima i vrednostima.

Sve je na ovom svetu važno i neophodno, prirodno je kreirano na „višem planu“.”
👇
Anonimni autor

Razlike se privlače, a ljubav se ne dogadja slučajno

Naučno je potkrepljeno saznanje da struktura takozvanog glavnog histokompatibilnog kompleksa MHC i geni utiču na miris čoveka i njegovo vrednovanje mirisa druge osobe.
Klaus Vedekind sa Univerziteta u Lozani detaljnije se bavio ovom materijom.
Muškarci su tri dana nosili istu majicu, nisu se tuširali niti koristili dezodorans ili parfem. Žene su na osnovu mirisa majice ocenjivale da li im je miris atraktivan ili odbojan. Od svih učesnika eksperimenta Vedekind je uzeo DNA. Analizirao je MHC gene i na kraju izvršio poređenja sa naslednim faktorima onih koji su nosili majice.
Rezultat je bio iznenađujući.
Miris nekog muškarca ženama učesnicama eksperimenta bio je mnogo atraktivniji ukoliko su se njihovi uzajamni MHC geni više razlikovali.

MHC i potomstvo

Vedekind je rezultate istraživanja sažeo u rečenici: „Drugačiji MHC tipovi mirišu privlačnije“. Osim toga sadržaj MHC gena određenog para očigledno utiče i na mogućnost začeča. Istraživanje na jednom ostrvu u okviru male zajednice pokazalo je da je dvema osobama sa sličnim MHC-genima potrebno mnogo više vremena da bi začeli dete i da u takvim slučajevima žene imaju daleko veći broj pobačaja. Neki naučnici osim toga polaze od stanovišta da deca sa većom raznolikošću MHC imaju bolji imuni sistem.

Sa takvim zaključkom bio bih obazriviji, kaže Klaus Vedekind, ali na pitanje zašto neko voli nečiji miris a drugi mu je odbojan, istraživač odgovara: „ Mi uopšte ne znamo koliko dvoje ljudi moraju biti različiti da bi se uzajamno smatrali atraktivnim i da bi dobro funkcionisali.“

Извор: Razlike se privlače – DW – 23. 11. 2008.