Sećanje kao znanje…

“Platon kaže da je svako znanje prepoznavanje, svako znanje je sećanje na znanje koje smo nekada posedovali. Ovo ne treba shvatiti doslovno, ali psihološki je ova ideja ispravna sa stanovišta proučavanja nesvesnog, kako na ličnom tako i na arhetipskom nivou. Jedno vreme smo bili u kontaktu sa oba nivoa.
Nekada smo sve ovo „znali“, a onda zaboravili. U toku razvoja svesti, čak i ako nismo neurotični, dolazi do razdvajanja Ega i nesvesnog, odvajanja od korena.
Ako možemo da se setimo odakle smo došli, ako možemo da prođemo kroz proces sećanja, onda ćemo moći da povratimo izgubljeni integritet.”
👇
Edvard Edinger, američki psihijatar, jungovski psihoanalitičar i pisac

Hari Hudini

Harry Houdini, američki iluzionista, na ivici Harvardskog mosta, 1908. godine.

Pravo ime mu je bilo Erik Vajs. Najpoznatiji po svojim trikovima oslobađanja iz nemogućih situacija poput zatvorenih rezervoara ispunjenih vodom, dok su mu ruke i noge bile zavezane lancima

„Uvek postoji mogućnost da se neću moći osloboditi, jer nikada ne možete reći šta će se desiti sa zamkom“, rekao je Hudini za novine. „Međutim, ja sam dobar plivač, samouveren sam i nadam se da ću uspešno ostvariti ovaj podvig.”

Globus je procenio da je oko 20.000 gledalaca izašlo da gleda Hudinijev skok, uključujući gradonačelnike Bostona i Kembridža. Čekali su 40 sekundi da mađioničar izroni, što je on i učinio sa okovima u rukama.

Lice rata

Trauma i pogled na rat često su služili kao inspiracija za rad Salvadoru Daliju. Sliku Lice rata slikao je 1940. godine, tokom kratkog perioda kada je živeo u Kaliforniji, između kraja Španskog građanskog rata i početka Drugog svetskog rata. Ova slika u čijem središtu je zastrašujuće, braon lice, koje predstavlja ružnoću rata se danas nalazi u muzeju Boijmans van Beuningen u Roterdamu.

Slika Lice rata prikazuje veliko odvojeno, bestelesno lice u nepreglednom pustinjskom pejzažu. Lice je usahlo i nosi izraz bede. U njegovim ustima i očima ponavlja se isti prizor, tri manja slična lica koja kao da čine beskrajan niz prema dubini usta i očiju. Oko lica se uvijaju mnoge zmije. U donjem desnom uglu je ručni otisak koji je Salvador Dali ostavio sopstvenom rukom.

Užas slike Lice rata dodatno povećava braon tonalitet koji dominira atmosferom. Braon boje izazivaju osećaj očaja i bede.

Slika Lice rata stvara osećaj tuge i straha kod posmatrača. Iz nje se vidi da su Salvadoru Daliju svi ratovi značili smrt. On kaže: “Ratovi nisu nikada nikoga povredili osim ljudi koji su izginuli.”

Da li postoji prirodno pravo?

Francis Russell Hittinger je na prelazu iz 1980-ih u 1990-te primetio da se svi oni koji podržavaju bilo koju od sledećih izjava nazivaju pristalicama prirodnog prava u različitim kontekstima:

1. pravne norme imaju unutrašnji neartikulisani moralni sadržaj („duh zakon”);
2. sudije i zakonodavci nemaju pravo da proizvoljno tumače pravne norme;
3. postoji prirodna konvergencija između pravnih i moralnih normi;
4. kategorija “dobar” prethodi kategoriji “pravo”;
5. nepristrasna načela pravde treba formulisati kao individualna ljudska prava;
6. ljudska priroda može delovati kao osnova za moralno teoretisanje.

Kao što se može videti, u različitim kontekstima, „teorija prirodnog prava“ može značiti moralni naturalizam, moralni realizam uopšte, teleološku etiku, desno orijentisanu deontologiju, interpretivizam u pravnoj filozofiji, koncept „živog ustava“, itd.
Neke od ovih definicija, što je čudno, međusobno se isključuju.
Na kraju krajeva, najšira definicija prirodnog prava je toliko sveobuhvatna da uključuje čak i one koncepte (kao što je utilitarizam) koji su tradicionalno bili u suprotnosti sa idejama prirodnog prava, te stoga ovaj tretman postaje nerazlučiv od moralnog objektivizma kao takvog.

Hitinger pripisuje ovu konceptualnu konfuziju dominaciji etičkog minimalizma u savremenoj moralnoj filozofiji, tendenciji moralnih filozofa da ignorišu složena metafizička pitanja.
Ovaj trend se, prema Hitingeru, zasniva na dva motiva.
Prvi od njih, agnostički ili kantovski, povezuje se sa potcenjivanjem ljudskih epistemičkih sposobnosti u spoznaji metafizičkih istina ili fundamentalnom nemogućnošću davanja definitivnih odgovora na važna ontološka pitanja.
Drugi motiv, hobsovski, ima veze sa građanskim sukobima oko ovih metafizičkih i religioznih doktrina koje ometaju miran suživot ljudi.
A pošto je za etiku fundamentalno da promoviše mir i rešava konflikte, etika bi, tvrde minimalisti, trebalo da bude ograničena na uski skup opštih propisa, odvojenih od bilo koje složene metafizike.

Nauka i čovečanstvo

„Čovečanstvo je tokom vremena moralo da izdrži dva velika napada na svoje naivno samoljublje od strane nauke.
Prvi je bio kada je saznalo da naša Planeta nije centar Univerzuma, već samo mali fragment kosmičkog sistema i jedva zamislivog prostranstva.
Drugi je bio kada su biološka istraživanja oduzela čoveku njegovu samoistaknutu privilegiju da je posebno stvoren i potisnula ga u poreklo iz životinjskog sveta, implicirajući u njemu neiskorenjivu životinjsku prirodu, što je naišlo na najžešće protivljenje savremenog doba.
Međutim, čovekova žudnja za grandioznošću sada trpi treći i najgorči udarac današnjih psiholoških istraživanja, koja nastoje da Egu svakog od nas dokaže da nije ni gospodar u svojoj kući, već da mora biti zadovoljan sa najsitnijim delovima informacija o tome šta se nesvesno dešava u njegovom sopstvenom umu.
Mi psihoanalitičari nismo bili ni prvi ni jedini koji smo predložili čovečanstvu da gleda unutra sebe. Ali izgleda da je naša sudbina da to najistrajnije zastupamo i potkrepimo empirijskim dokazima, koji izbliza dotiču svakog čoveka.”
👇
Sigmund Frojd, austrijski neuropsihijatar i osnivač psihoanalize