Psihologija i religija

“O psihologiji se govori kao da je „samo“ psihologija i ništa više. Mišljenje da postoje psihički faktori koji odgovaraju božanskim slikama smatra se skrnavljenjem.
Svetogrđem se smatra da je religiozno iskustvo mentalni proces, jer, kaže se, religiozno iskustvo „nije samo psihološko”.
Veruje se da je samo priroda psihička i da iz nje ne može proizaći ništa religiozno. (…)
Suočeni sa ovakvom situacijom, moramo se zapitati: da li znamo dovoljno o ​​psihi da bismo mogli da kažemo da je vidljivo „samo“ psihičko?
Tako govori i razmišlja savremeni zapadni čovek, čija duša očigledno ne vredi mnogo.
Da je u njegovoj duši bilo nešto više, govorio bi o tome sa poštovanjem.
Ali pošto to niko ne radi, možemo samo da zaključimo da u tome nema ničeg vrednog. To ne važi za sve i ne uvek, već samo za ljude koji nemaju ništa u duši, a za koje je „sve božansko spolja“.
👇
Karl Jung, švajcarski psihijatar i psihoanalitičar