Strah od žene

“Razvijajući Jungove ideje, Nojman je sproveo istraživanja uzroka straha muškarca prema ženi.
On razlikuje dve vrste straha: dečački strah od žene, koji ima „elementarni karakter”, odnosno aspekt majke i strah koji ima „razvojni karakter”, odnosno aspekt Anime.
Razlog za pojavu ovih strahova može biti narušavanje normalnog odnosa između deteta i njegove majke, koja istovremeno predstavlja oličenje majčinskog arhetipa za dete.
Sledeći razlog za poremećaj normalnog razvoja može biti prelazak iz matrijarhata u patrijarhalni period. U kasnijoj fazi javljaju se strahovi kao što je strah od Anime, koji zajedno sa strahom od „leta Zmaja” može postati preduslov da se Anima oslobodi arhetipa majke.
Usudio bih se da sugerišem da dečakova sopstvena majka izaziva mnogo manje strahova kod dečaka u poređenju sa arhetipom superiorne majke.
Stoga je i kod dečaka, kao i kod primitivnog čoveka, strah u normalnim uslovima sasvim prirodna pojava.
Ova vrsta straha je odbrambena reakcija slabog, krhkog Ega u odnosu na nesvesno koje ga asimiluje. Iz tog razloga, čovek koji je zatvoren u sebe počinje da stvara čitav sistem barijera i odbrambenih mehanizama.”
👇
Siegmund Hurwitz, švajcarski psihoanalitičar, jungovski naučnik i pisac o jevrejskom misticizmu.
Hurvic je bio član najužeg kruga takozvane ciriške škole Karla Junga

Psihologija i religija

“O psihologiji se govori kao da je „samo“ psihologija i ništa više. Mišljenje da postoje psihički faktori koji odgovaraju božanskim slikama smatra se skrnavljenjem.
Svetogrđem se smatra da je religiozno iskustvo mentalni proces, jer, kaže se, religiozno iskustvo „nije samo psihološko”.
Veruje se da je samo priroda psihička i da iz nje ne može proizaći ništa religiozno. (…)
Suočeni sa ovakvom situacijom, moramo se zapitati: da li znamo dovoljno o ​​psihi da bismo mogli da kažemo da je vidljivo „samo“ psihičko?
Tako govori i razmišlja savremeni zapadni čovek, čija duša očigledno ne vredi mnogo.
Da je u njegovoj duši bilo nešto više, govorio bi o tome sa poštovanjem.
Ali pošto to niko ne radi, možemo samo da zaključimo da u tome nema ničeg vrednog. To ne važi za sve i ne uvek, već samo za ljude koji nemaju ništa u duši, a za koje je „sve božansko spolja“.
👇
Karl Jung, švajcarski psihijatar i psihoanalitičar

Otuđeni otac i kćerka

„Naša kultura je patrijarhalna i sama atmosfera, granice, sadržaj lične nesvesne psihe i sastav kolektivne psihe ispunjavaju svaku osobu. Izgled te osobe, njena istorija, definicije, zahtevi, očekivanja,potrebe, želje, pretnje, moć, zakoni, religijsko uverenje, novac i njena ambivalentnost je, u stvari, nerealna ideja sebi lično

Otac koji nema sposobnost da reaguje na misli i emocije kćerke ima direktan uticaj na bihejvioralnu ili emocionalnu sferu.

Žena sa koja nije živela sa ocem obično kaže da je otupela od previše stresa. Često ne može da govori ili ne zna kako se oseća. Zaključana je unutra. Ona zna da izbegava sukobe, izbegava da traži ili dobije ono što joj treba i definitivno se ne forsira. Ona odmah ne donosi odluke. Okleva i brine da bi mogla nekoga da uvredi, brine se da će je neko okriviti, naljutiti na nju ili je poniziti, pa će se njena ideja raspasti u sitne komade.

Takva žena ne veruje drugima i ne otvara se. Odsustvo oca ostavilo ju je osećaj nedostatka, učinilo ju je zatvorenom, neprihvaćenom i isključenom, ne dozvoljavajući ništa drugo. Ona nosi prazninu koju stvara odsutni otac, ostavljajući osećaj usamljenosti. Nema saznanja o tome šta njen otac misli o njoj, niti oca koji odražava njen osećaj sebe.Ona nije imala iskustvo da bude prihvaćena takva kakva jeste, pa joj je zbog toga teško da se nađe u odnosu na druge. Bila je zarobljena u zatvorenom prostoru bez vazduha.

Zanemarivanje od strane oca može dovesti do unutrašnje praznine, ranjivosti i nedostatka psihološke veze. To se manifestuje kao melanholija i pasivnost, izbegavanje duha i gubitak osećaja uopšte. Osoba doživljava gubitak smisla, nemogućnost da vrati objekat iz žalosti ili probudi izgubljenu želju. Postoji identifikacija sa vakuumom ili prazninom, jazom koji je nastao na mestu odsutnog oca. Upravo taj gubitak blokira sposobnost da se voli… Deljenje iskustva sa drugim je zabranjeno. U suštini, kćerka ostaje izolovana sa “mrtvim ocem” i niko drugi ga ne može zamenuti. Vezanost za ono što nedostaje, za prazninu, za ​​odsustvo i za ono što nedostaje, predstavlja „suštinski konfliktnu, dvosmislenu prirodu želje, koja je moguća kao želja za željom Drugog.
Poziv na nepostojanje, prazninu, prazan prostor, prostor, čak i ako se objekat pojavi kasnije, njegova stvarnost će biti povezana sa njegovim nepostojanjem.

Kada otac nije u stanju da zadovolji potrebe za ljubavlju i samopotvrđivanjem, razvija se navika samoponižavanja, niskog samopoštovanja, neodlučnosti i izbegavanja intimnosti. Ovo se internalizuje kao negativna energija koja vodi ka samoizolaciji, a muški i ženski aspekti nemaju svrhu otkrivanja u samoj ličnosti. Odsutni otac može postati internalizovani otac progonitelj i dovesti do razvoja neprijateljskog unutrašnjeg sveta punog besa, obamrlosti ili maničnih reakcija koje inhibiraju inspiraciju i blokiraju integraciju.”
👇
Susan Schwartz, jungovska psihoanalitičarka, diplomirala na Institutu Jung u Cirihu 1986. godine, predavač i sekretar Instituta C. G. Jung u Novom Meksiku (SAD)

Bil Gejts:” Postoje stvari koje bih voleo da su mi rekli kad sam bio mlad…”

„Mislio sam da znam sve što treba da znam kada sam napustio fakultet. Ali prvi korak ka učenju nečeg novog je da se usredsredite na ono što ne znate, umesto da se fokusirate na ono što znate“, rekao je Gejts.

On je dalje dodao: „Kada se suočite sa problemom koji ne možete da rešite sami – ne paničite. Udahnite duboko. Naterajte sebe da dublje razmislite o problemu. I onda pronađite pametne ljude od kojih ćete nešto novo naučiti.“

Gejts je rekao da je mislio da se život svodi na posao i da je to nešto što je naučio tokom odrastanja.

„Kada sam bio vaših godina, nisam verovao u odmore. Nisam verovao u vikende. Naterao sam sve oko sebe da rade mnogo sati. U ranim danima Majkrosofta, moja kancelarija je gledala na parking — i ja bih pratio ko odlazi rano, a ko ostaje do kasno. Ali kako sam stario, a posebno kada sam postao otac, shvatio sam da život čine mnoge druge stvari osim rada“

Извор: Bill Gates reveals the 5 things he wish he had heard in his youth | indy100

U narednih pet godina, Zemlja će oboriti rekord zagrevanja planete

.

Svetska meteorološka organizacija predstavila je prognozu za 2023-2027, prema kojoj će jedna od ovih godina biti najtoplija zabeležena. Ako su 2015. godine šanse za prekoračenje praga bile od +1,5℃ u poređenju sa predindustrijskom erom procenjene na 0%, onda su 2021. već 10%. Prognoza za narednih pet godina premašuje 66%.

Naučnici ne isključuju da će biti sve više godina sa rekordnim temperaturama i one će se ponavljati. Klimatske promene nisu nešto neprirodno za našu planetu, ali njihova brzina ne odgovara adaptivnim mogućnostima čovečanstva. Jednostavno rečeno, nećemo imati vremena da svoju civilizaciju prilagodimo novim uslovima, pretrpećemo značajne gubitke, iako nema govora o izumiranju čovečanstva.

Od očekivanih katastrofa, vredi istaći nagli porast broja i jačine tropskih uragana. Prebrzo topljenje leda na Arktiku može ugroziti povećanje padavina van uobičajenih regiona. S jedne strane, to će izazvati cvetanje afričkog Sahela (granična je zona u Africi između Sahare na severu i plodne regije Sudan na jugu), s druge strane može dovesti do degradacije amazonskih šuma, koje neće dobiti potrebnu količinu vlage. Stručnjaci se slažu da će se Australija pretvoriti u beživotnu pustinju sa stalnim šumskim požarima.

Nažalost, verovatnoća greške u prognozi je izuzetno mala, pošto su podaci dobijeni iz 11 nezavisnih simulacija u različitim naučnim institucijama širom sveta. Čovečanstvu praktično više nema načina da utiče na klimatske promene, možemo samo da pokušamo da minimiziramo štetu od ovog procesa. Pored gubitaka od vrućine, glad i nedostatak vode za piće u mnogim regionima sveta dovešće do razornih ratova za vitalne resurse.