Emocionalna zavisnost i očaj

Kada detetu nedostaje sigurnost, ono je usredsređeno na “preživljavanje”, odnosno: na svaki način pokušava da ugodi starijima. Tako su naučena da se osećaju loše, a takođe i napušteno, usamljeno, neshvaćeno. Tako su naučena da osećaju svoju inferiornost i da moraju dokazivati da su vredna ljubavi.

Kada postanu odrasli, psiha nije svesna da je „rat gotov“. Pošto nikada nisu našla sigurnost na dubokom nivou, nastavljaju da svima udovoljavaju neselektivno. Tako su se mnogi navikli da je ljubav više bol, da se mora zaslužiti potiskivanjem sebe, onog pravog. Uvučeni su u živi pesak istom dinamikom odnosa koja su postojala u detinjstvu.

Tako nastaju osobe koje su nepredvidive, koje nestaju, nesigurne su, kritične, agresivne ili povučene.

Emocionalna zavisnost sugeriše da odvajanje od roditelja još nije zaista došlo, jer “dete” nije dobilo pažnju, prihvatanje, osetljivost i zaštitu koja mu je bila toliko potrebna.
I sada je odrasla osoba, ali njegova potrebu za mamom ili tatom, zamenila je potreba za partnerom. Očekuje da partner/partnerka postane “majka” i “izgradi” sve što nije potpuno. Ponekad se šema okrene naopako, pa te osobe, u očaju da dobiju toplinu i ljubav, pronađu nekoga kome je sami daju i ne zahtevajući ništa zauzvrat…

Australija počinje vakcinaciju divljih koala protiv hlamidije u projektu spasavanja ove vrste

Uprkos velikoj konkurenciji raznih šarmantnih stvorenja Australije, koale zauzimaju posebno mesto kod stanovnika te zemlje. Nažalost, ove životinje se suočavaju sa brojnim pretnjama u divljini, uključujući širenje hlamidije. U nadi da će ih zaštititi od hlamidije, australijski naučnici su počeli da vakcinišu divlje koale.

Hlamidija je teška bolest. Posebno je opasna za koale.
Hlamidija izaziva pustoš na populaciji koala tako što oslepljuje životinje i uzrokuje da razviju infekcije urinarnog trakta. Slepe i bolesne koale gube sposobnost da se penju na drveće i postaju lak plen za predatore.

Pored toga, bolest može dovesti do neplodnosti kod ženki zbog velikih cista koje se razvijaju u jajnicima.

Istraživači procenjuju da je oko polovine torbara u Kvinslendu već zaraženo hlamidijom.

Još 2020. godine naučnici su razvili vakcinu protiv hlamidije za koale. Međutim, do nedavno, njena efikasnost nije testirana na populacijama divljih životinja.

Sada su istraživači sa Univerziteta u Sidneju počeli da vakcinišu divlje životinje u Novom Južnom Velsu.

Prvo, naučnici koriste dvogled da traže koale na drveću eukaliptusa, a zatim grade ograde oko njih koje vode do kaveza. Kada su životinje zarobljene, čuvari prirode ih pregledaju i ubrizgavaju im vakcinu. Zatim posmatraju vakcinisanu koalu tokom dana i ako se ne otkriju neželjeni efekti, onda se obeležavaju ružičastom tačkom na leđima i puštaju.

Prva koala koja je primila vakcinu puštena je u divljinu 9. marta.

Australija je zvanično navela koale koje žive na istočnoj obali zemlje kao “ugrožene”.

U februaru 2022. Australija je zvanično navela koale koje žive na istočnoj obali zemlje kao „ugrožene“. Ne samo hlamidija, već i šumski požari, suše i krčenje zemljišta uticali su na smanjenje broja stanovnika.

Odluka da se vakcinišu životinje je očajnički pokušaj da se obnovi populacija koala, koja mora da prevaziđe brzo širenje bolesti i omogući vakcinisanim jedinkama da rađaju više potomaka.