Nezrela i zrela ličnost

1. Nezrela osoba pokušava da promeni druge ljude, da ih prilagodi sebi. Zrela osoba pokušava da promeni sebe, da pređe na samoregulaciju.
2. Nezrela osoba pokušava da promeni okolnosti, zrela osoba pokušava da im se prilagodi.
3. Nezrela osoba često zna, ali ne zna kako. Zrela osoba ne samo da zna, već i ume. Dakle, nezrela osoba kritikuje, dok zrela osoba deluje.
4. Nezrela osoba pokušava prvo da sredi svoj lični život, a onda posao. Kao rezultat toga, ni jedno ni drugo nije uređeno i ona postaje zavisna od drugih ljudi. Zrela osoba pre svega uređuje svoje poslove i stiče nezavisnost. Lični život se ostvaruje sam od sebe.
5. Potrebe zrele ličnosti proizilaze iz njenih uspeha, iz njenih dela.
   Nezrela osoba, ne radeći stvari, kopira potrebe zrele osobe, precenjujući njihovu veličinu. (Velika deca koja žive na leđima svojih ostarelih roditelja.)
6. Nezrela osoba razmišlja o rezultatu, a zrela osoba o poslu.
7. Nezrela osoba želi više nego što ima i zaslužuje, usled čega često gubi ono što ima. Zrela osoba je zadovoljna onim što ima, a onda joj dođe više.
8. Nezrela osoba želi da joj neko sređuje poslove, zrela osoba sama ih uređuje.
9. Nezrela osoba se nada, zrela deluje.
10. Nezrela osoba pokušava da kontroliše druge ljude, zrela osoba kontroliše sebe.
11. Nezrela ličnost je ukras koji želi da postane “neko”. Zrela ličnost je “neko” koja ne razmišlja o tome kako izgleda.
12. Nezrela osoba prvo donosi odluku, a zatim prilagođava činjenice izabranoj odluci (otuda sumnja u sebe). Zrela osoba prvo prikuplja činjenice, a zatim na osnovu njih donosi odluku (otuda i otvorenost zrele osobe).
13. Nezrela osoba želi da zauzme visok položaj, ne mareći za lični razvoj. Zrela osoba brine o ličnom razvoju i kao rezultat toga počinje da zauzima visok položaj.
    
    👇

Fric Perls, nemački psihijatar, psihoanalitičar i psihoterapeut.
Perls je skovao termin „geštalt terapija“ da bi identifikovao oblik psihoterapije koji je razvio sa svojom suprugom Laurom Perls 1940-ih i 1950-ih.