Kada se dvoje ljudi sretnu, onaj koji sebe bolje poznaje, dobija najveću korist u komunikaciji: smireniji je, samouvereniji i, za razliku od drugih, koji su u raskoraku sa samim sobom.
Nikada ne dozvolite da ponašanje drugih ljudi utiče na to kako se osećate.
Ne obraćajte pažnju na ono što drugi govore i rade. Umesto toga, pokušajte da vidite osnovnu motivaciju koja pokreću njihove reči i dela. A ako ovo pravilo primenite na sebe, uskoro ćete postati istinski prosvetljeni
Prijateljstvo zasnovano na pokornosti i popustljivosti ne može se nazvati prijateljstvom.
Sa tačke gledišta misticizma, nema razlike između vas i druge osobe. Zato je nemoguće naneti štetu drugome, a da ne povredimo sebe, kao što je nemoguće pomoći drugome, a da time ne pomognemo sebi.
Onaj ko je oslobođen od potraživanja prema drugima nikada neće biti prevaren i razočaran.
Džinovski korak ka duhovnoj zrelosti – odbijanje da se zaštitite od nepravedne klevete. Samo zato što takva „samoodbrana“ uništava duševni i duhovni mir.
Razumete druge ljude tačno onoliko koliko razumete sebe. Zato je samospoznaja zaista blagosloveno delo.
Nemojte se plašiti da u potpunosti osetite sve što se dešava u vašoj vezi, a posebno bol i razočaranje. Mnogo toga će vam se razjasniti u životu.
Onaj ko je shvatio šta znači ljubav i voleti, nije nimalo uznemiren, ako se njegova ljubav ne primeti ili čak odbije.
Ako ste izgubili bliskog prijatelja, nemojte odmah tražiti odgovarajuću zamenu, jer tada nećete moći da osetite svoj duševni bol, i da ga se oslobodite.
Ne plašite se da budete niko u društvu. Ovo stanje je mnogo dublje i bogatije nego što se na prvi pogled čini.
Sve što je neprijatno u vezi je odlična prilika da se ljudi vide u pravom, a ne lažnom, idealnom svetlu. Ono što više ne volite nekoga, više vas može dosta naučiti.
Čovek može biti toliko oslobođen misli o svetovnoj nepravdi da se svaki put zbuni i iznenadi kada čuje pritužbe poznanika o „flagrantnom kršenju zakonskih prava“.
Nemoguće je u bližnjem videti ono dostojanstvo koje ni sam ne poseduješ.
Ne zamenjujte požudu sa ljubavlju. Prvi je uvek u stalnoj potrazi za zadovoljstvom. Drugi je u večnoj harmoniji sa samim sobom.
Jedan deo tvoje duše iskreno želi život pune ljubavi, drugi ne želi ni da čuje za to. Stanite na stranu svojih pozitivnih snaga, čineći sve što je moguće za njihovo ispoljavanje.
Ne vredi živeti drhteći od same pomisli šta će drugi misliti o tebi ili šta ćeš ti sam misliti o sebi.
Ne pokušavajte da postanete voljen. Bolje radite na tome da budete stvarni. Biti stvaran znači voleti.
Najveća ljubav koju biste mogli da pružite ljudima je da transformišete svoj život na način da ih neodoljivo privuče primer vaše velikodušnosti i dobrote.
„Subjekt prima od Drugog sopstvenu poruku u obliku nesvesnog govora. Zabranjeno je duboko pogrešno prepoznato, oštećeno, zadržano i presretnuto interpozicijom imaginarnog odnosa između Ega i Drugog. Imaginarni odnos, koji je suštinski otuđen odnos, upada, sputava i češće nego što treba, preokreće i duboko pogrešno prepoznaje odnos govora između Subjekta i Drugog. To se uvek dešava i što je moćniji Drugi prema Subjektu, utoliko što je sposoban da savršenije obmane.” 👇
Zašto radimo to što radimo? Uprkos svim pokušajima da upoznamo sebe, mi i dalje ostajemo u dubokom neznanju svog uma, a još više uma drugih ljudi.
Psiholozi dug period pokušavaju da shvate ljudsku percepciju sveta i motivaciju za ponašanje. Učinili su nekakav pomak da podignu veo ove misterije. Psihološki eksperimenti prošlog veka otkrili su univerzalne istine o ljudskoj prirodi. Ovo su klasične studije koje mogu promeniti način na koji razmišljamo o sebi.
Svi ljudi su potencijalno sposobni da učinine zlo
Možda najpoznatiji u istoriji psihologije bio je eksperiment u zatvoru Stanford 1971. godine, koji je pokazao kako društvene situacije mogu uticati na ljudsko ponašanje.
U podrumu Univerziteta Stanford, istraživači su postavili zatvorsko okruženje i odabrali 24 volontera koji će služiti kao zatvorenici i čuvari. Svi su bili psihički zdravi i nisu imali krivični dosije. Zatvorenici su u ćelijama provodili 24 sata dnevno, a stražari su radili, smenjujući se svakih 8 sati.
Eksperiment je, prema planu, trebalo da traje dve nedelje, ali je posle šest dana morao da bude prekinut zbog nasilnog ponašanja čuvara i ekstremnog emotivnog stresa zatvorenika.
Agresivnost stražara prema zatvorenicima je vrlo brzo porasla: svlačili su zatvorenike, stavljali im kese na glavu i na kraju ih terali na ponižavajuće postupke. Eksperiment je izmakao kontroli i u strahu za život i zdravlje „zatvorenika“, istraživači su ga zaustavili.
Ljudi ne primećuju šta je pred njima
Da li ljudi znaju šta se dešava okolo? Naučnici sa Harvarda i Kenta su 1998. proučavali koliko je osoba svesna svog okruženja. Da bi to ispitali, naručeni glumac je prilazio prolaznicima u jednom kampusu i pitao ljude za pravac.
Kada je glumac dobio instrukcije o pravcu, dvojica pomoćnika eksperimenta su između njega i prolaznika nosili drvena vrata, koja su zaklanjala pogled na nekoliko sekundi. Za to vreme, glumca je zamenila osoba potpuno drugačijeg izgleda: razlikovao se po visini, građi, imao je drugačiju frizuru, odeću i glas. Više od polovine ispitanih nije ni primetila promenu. Eksperiment pokazuje kako su ljudi selektivno usmereni prema detaljima okoline.
Teško je očekati dobitak, ali igra vredi truda
Šezdesetih godina prošlog veka sproveden je eksperiment na deci predškolskog uzrasta, koji je otkrio sposobnost da se odupre iskušenju trenutnog zadovoljstva. Kao rezultat, stečeno je dragoceno znanje o snazi volje i samodisciplini. U radnoj sobi, deca od pet godina ostavljena su sama u sobi sa činijom čokoladica na stolu ispred sebe. Deca su mogla odmah da pojedu poslasticu ili su mogla da sačekaju da se asistent vrati, što je trajalo 15 minuta – i dobiju još dve činije.
Mnoga deca su izjavila da će sačekati i izaći na kraj sa iskušenjem, ali su, na kraju, pojeli poslasticu pre dolaska odrasle osobe. Ona deca koje su čekale punih 15 minuta pribegle su raznim strategijama apstinencije, okrenule su se od posude sa čokoladicama ili zatvorila oči. Značenje ovakvog ponašanja dece je sledeće: ona deca koji su uspela da prevaziđu svoje trenutne želje bila su manje skloni gojaznosti, pušenju i drogama u adolescenciji (nakon longitudinalnog posmatranja), a pored toga, postali su uspešniji u odraslom dobu.
Teško je odoleti iskušenju, ali oni koji uspeju postaju uspešniji
Psiholog sa Jejla Stenli Milgram uradio je brutalnu studiju 1961. godine, otkrivajući koliko daleko ljudi mogu ići pod autoritetom ovlašćenih pojedinaca koji im naređuju da nanose štetu drugima. Istraživača je zanimao intenzivan unutrašnji sukob između ličnih moralnih principa i obaveze pokoravanja autoritetu. Milgram je želeo da shvati kako su nacistički ratni zločinci mogli da počine tako gnusna dela tokom Holokausta.
Naučnik je odabrao par učesnika u kojima je jedan bio „učitelj“, a drugi „učenik“. Svaki put kada je učenik dao netačan odgovor, nastavnik je morao da provuče struju kroz njega. U stvari, učenik je sedeo u susednoj prostoriji i niko ga nije tukao strujom, ali su učiteljici pokazani snimci na kojima se moglo čuti kako se učenik grči od bolova. Čim je učitelj pokazao želju da prestane sa maltretiranjem, eksperimentator ga je primorao da nastavi.
Tokom prvog eksperimenta, 65% učesnika je, uprkos očiglednoj nevoljnosti i unutrašnjem protestu, došlo do poslednje faze kažnjavanja učenika, u kojoj je primenjen najbolniji šok od 450 volti.
Rezultati ovog eksperimenta viđeni kao poziv za buđenje slepom potčinjavanju ljudi vlasti. Kasnije studije su preispitale eksperiment i pokazalo se da postoji jači unutrašnji moralni konflikt. Normalno je da čovek bude osetljiv i brižan prema rođacima i prijateljima, ali ipak u isto vreme može da bude surov i zao prema pripadnicima druge socijalne grupe.
Moć nas kvari
Postoji psihološko objašnjenje da se vlastodršci ponekad ponašaju nedostojno i sa osećajem superiornosti prema drugima. 2003. godine sproveden je eksperiment u kome su učenici podeljeni u grupe od po troje da zajedno napišu kratak rad. Dva učenika su dobila instrukcije da urade zadatak, dok je treći morao da oceni rad i odluči kome će koliko platiti. Dok su radili zadatak, učenici su dobili 4 tanjira sa pet kolačića. Poslednji od njih obično je ostajao netaknut, ali je „šef” skoro uvek jeo iz poslednjeg tanjira, ležerno, bez namere da ponudi drugu dvijicu.
Kada subjekti dobiju moć u eksperimentima, oni počinju da se upuštaju u neprikladan fizički kontakt sa drugim učesnicima, otvoreno se sukobljavaju sa njima, donose rizične izbore, prvi daju predloge, otvoreno govore svoje mišljenje i “nezgrapno” jedu kolačiće.
Ljudi su lojalni svojoj društvenoj grupi i veoma skloni međugrupnim sukobima.
Klasični eksperimenti pokazuju kako se društveni slojevi i različite zemlje uključuju u međusobne sukobe. Vođa studije je odabrao dve grupe dečaka od 11 godina, nazvavši ih „Orlovi“ i „Zvečarke“. Grupe su se lepo zabavljale u letnjem kampu odvojeno, ne znajući za postojanje one druge. Kada su se deca ujedinila, počele su međusobne uvrede. Dečaci su počeli da se takmiče u igrama, onda se sukob zaoštrio, pa su čak odbijali da jedu zajedno. Vođa studije je morao da osmisli zajedničko rešavanje problema kako bi da pomirio pobesnele tinejdžere.
Za sreću je potrebna samo jedna stvar
Jedna studija sa Harvarda testirala je 268 davnih diplomaca od 1938. do 1940. koji su imali 75 godina u trenutku ispitivanja. Istraživači su redovno prikupljali podatke o različitim aspektima života ispitanika. I šta je bio opšti zaključak? Ispostavilo se da je ljubav sve što je bitno, barem kada je u pitanju određivanje dugoročne sreće i životnog zadovoljstva.
Samopoštovanje i društveni status utiču na zdravlje
Postizanje slave i uspeha nije samo manifestacija najvišeg stepena posebnosti, već i ključ dugovečnosti, kako su pokazale studije oskarovaca. Glumci i režiseri koji su dobili Oskara žive u proseku 4 godine duže od onih koji su nominovani, ali nisu izabrani. Naravno, to ne znači da će osvajanje nagrade produžiti život, ili da svi odmah trče i završe časove glume. Ali sami društveni faktori su od velike važnosti. Unutrašnje samopoštovanje utiče na zdravlje ljudi i želju da se brinu o sebi.
Ljudi se zavaravaju i nalaze opravdanja i za najbesmislenije postupke
Teorija kognitivne disonance navodi da ljudi teže izbegavanju psiholoških sukoba koji proizilaze iz konfliktnih ili međusobno isključivih koncepata.
U jednom eksperimentu, od učesnika je zatraženo da obavljaju svakodnevni zadatak sat vremena, kao što je okretanje udice na drvenoj dršci. Zatim su plaćeni između 1 i 20 dolara i zamoljeni su da kažu učesnicima, koji su čekali, da je zadatak veoma zanimljiv. Oni koji su primili 20 dolara bili su manje ubedljivi, jer se nisu osećali da gube vreme. Oni kojima je dato samo 1 dolar, međutim, osetili su potrebu da opravdaju utrošeno vreme, pa su bili energičniji u rečima da je zabavno. Drugim rečima, ljudi često varaju sebe tako što oblikuju svet oko njih da bude logičniji i harmoničniji.
Ljudi su podložni stereotipima
Čak i ako se trude da izbegnu stereotipe, ljudi su i dalje podložni u okviru društvene, etničke ili klasne pripadnosti. Učesnici u jednom eksperimentu su zamoljeni da objasne reči povezane sa starošću (bespomoćan, naboran, itd.). Posle testa, hodali su hodnikom sporije od onih koji su objašnjavali reči koje nisu povezane sa godinama.
Fadil Jonuz / blog "slobodna zona" 