Depresija i rani uzroci

Depresija nije samo jedno od težih psihičkih stanja

„Zaboravljene sobe u sumornom domu iz detinjstva odjednom su zasvetlele. I shvatio sam zašto mi je toliko nedostajao dom kada sam bio kod sebe“, napisao je poznati autor detektivskih priča Gilbert Keith Chesterton

Stanje kada nam se čini da nam „nedostaje dom“, čeznemo za nečim stvarnim, stanje neobjašnjive dosade i praznine, suština je depresivnog iskustva.

Ovo iskustvo je obično teško opisati rečima, mnogi ga opisuju kao stanje nepostojanja, besmisla, nedostatka osećaja za vreme, gubitka.

I nije uzalud autor detektivskih priča spomenuo sumorni dom iz detinjstva. Na kraju krajeva, depresivna iskustva su ukorenjena u iskustvima iz detinjstva, često onima kojih se ne sećamo, preverbalnim.

Depresija se manifestuje mnogo kasnije u odraslom dobu, sa stresom, iscrpljenošću i u krizi. Ali to se takođe dešava bez očiglednog spoljnog razloga.

Depresija nije samo jedno od najtežih psihičkih stanja. Ona bukvalno nosi pretnju „neživota“, odnosno smrti, samoubistva. Nije iznenađujuće da je u ovom stanju čoveku više nego ikada potrebna kvalitetna, duboka, kompetentna psihoterapeutska pomoć.

Osećaj praznine doživljava se kao bolan i opresivan. Osobu ništa ne raduje, ništa ne inspiriše.

Hamlet se žalio na ovu bolnu prazninu i dosadu u Šekspirovoj tragediji: „Nedavno…, zašto -ne znam ni sam, izgubio sam svu svoju veselost, napustio sve svoje uobičajene aktivnosti… Duša mi je tako teška da mi se ova divna zemlja čini pustinjskim rtom.”

Psiholozi tumače da je Hamlet doživeo gubitak, nije mogao da ga premosti i nastavio je da razgovara sa mrtvim ocem…

Dečji psihijatar o odnosu roditelja i dece

Dimitrijević kaže da je sada potpuno besmisleno i pričati o tome da li roditelji treba da razgovaraju sa decom, već smatra da je to jedna od osnova odnosa roditelja i deteta. Dodaje da harmonija porodice nije da se vide jednom u toku dana i da razmene nekoliko rečenica.

• Ako roditelj ide pre podne da radi, a dete popodne u školi oni se vide samo u večernjim satima. Kada mogu da budu zajedno? A potrebno je da budu zajedno. Ne da imaju samo komuniakciju, već da zajedno žive, da se druže. Pročitao sam negde Hajde, naučite nas ljubavi. Ljubav se ne uči. Svaki roditelj koji dobije dete je pun ljubavi prema tom detetu. Tako da, treba sagledati sve aspekte, treba formirati timove, treba raditi na prevenciji, istakao je ovaj dečji psiholog.

On dodaje da se mora ukazati na jednu opasnost koja može biti daleko veća, a tiče se prepoznavanja individualca, tačnije da se u svakoj grupi koja iskazuje neke zahteve ili pravi probleme mora prepoznati vođa. Prema rečima doktore, u takvim slučajevima mora se utvrditi da li je u pitanju nekakav poremećaj ili pak stanje koje može dovesti do toga da čitava grupa načini tragediju većih razmera nego što se to dogodilo početkom meseca u Beogradu.

• Svaki roditelj neka se seti kada mu je dete imalo četiri ili pet godina, pa kada krene sa njim da prošeta, kada je, pod znacima navoda imao vremena za dete, bio je najsrećniji kakva pitanja čuje od deteta. On treba da daje detetu odgovore i da kroz to sa detetom razgovara i da ima slobodu. Danas ne smemo da razgovaramo o nekim stvarima. Hajde da razgovaramo otvoreno sa decom ali prilagoditi to njihovoj uzrasnoj dobi i uzrastu, a ne da ot bude neki razogovor na nivou sedam, osam godina i da nas ono ne razume šta mu govoroimo. Njihovo logičko razmišljanje počinje oko desete, jedanaeste godine. Ali ako mi imamo sa njim druženje i vidimo njegove radoznalosti, pa se ponekad iznenadimo šta nas ono pita i šta uradi onda ćemo lako preduprediti neke stvari.

Doktor ističe važnost škole u vaspitanju dece, pored njene same obrazovne uloge, jer, kako kaže, ukoliko iz škole izađu odrasli, a ne formirani i zreli ljudi, i to se ne primeti na vreme, takvi pojedinci u sredinama u kojima žive mogu biti vinovnici tragedija nalik na onu koja se odigrala u Mladenovcu. Kada je reč o društvenim mrežama, Dimitrijević tvrdi da one u velikoj meri utiču na život dece ali da su odrasli glavni krivci za to, jer dozvoljavaju deci da ih nekontrolisano koriste.

– Ima na društvenim mrežama i lepih stvari, korisnih, koje pomažu deci, koje pomažu odraslima. Ali, na žalost, treba da znamo da su deca ipak deca, da mi ne možemo očekivati od njih da budu odrasli i tu se slažem da postoji radoznalost deteta. Ako dete vidi da nešto nije zabranjeno, ono je radoznalo, a tu radoznalost treba kontrolisati. Ako je ta radoznalost pozitivna i naćiće se nešto pozitivno. Ali ne mogu se i nikada se neću složiti da se ne mogu naći zakonske mere da se zabrani osobi, koja ugrožava društvo, da li pojedinačno ili u celini, da mu se zabrani pristup i otvaranje bilo kakvih sajtova na mrežama koje neko može da koristi, naglašava doktor.

Dimitrijević dodaje da je siguran sam da će ministarstvo zdravlja sa ministasrtvom prosvete, ali uključiti iministarstvo za brigu o porodici, iznaći pravo rešenje, da s eovo nikada ne ponovi, da nikada nemamo ovakve tragedije i ne samo to već da zajedno živimo.

• Kažemo da deca treba da se druže, da imaju empatiju, treba ih učiti. Ne treba ih učiti. Deca se dovoljno druže, empatički odnosi se gaje, naravno, ne mogu sa svim a biti isti. Ali , kada su se roditelji te dece družili družili? Da oni sednu, osim na roditeljskim sastancima. Hajde da kao Finska u toku nedelje otvorimo jedan da, da roditelji dođu, da sednu, da porazgovaraju, da čuju rpobleme njihove dece, a to su deca koja zajedno odrastaju. Pa da prepoznaju probleme i da ih zajedno reše. Mislim da su to prava rešenja”, zaključio je dr Dimitrijević.

Извор: Čuveni dečji psihijatar iz Užica dao savete zlata vredne – Telegraf.rs

“Kako može bednica, a zločin je psihološkinja”: Govor patrijarha razbesneo ljude

Predsednica Udruženja „Mame su zakon“ Tatjana Macura navela je da „povlači svaku lepu reč o osobi koja ovoliko mrzi žene“.

„Koja dok se bavimo saniranjem bola i tuge nakon dva masakra, dok brojimo 18. žrtvu femicida i ko zna koji slučaj nasilja širi mržnju prema delu svoje pastve i bavi se glupostima. Nedostojan. A mogao je lepo kao otac Stevan. Vernica sam i ovo me gotovo pa nepovratno udaljava od crkve. Praktikovati veru mogu i u svoja četiri zida, ne moram ići tamo gde sam nepoželjna. Ovo je toliko sramotna izjava da reči nemam…“, navela je ona.

Извор: “Kako može bednica, a zločin je psihološkinja”: Govor patrijarha razbesneo ljude – N1