Biljana Srbljanović smatra da školska godina treba da se završi odmah: “Pružite im osećaj sigurnosti i zaštite, bez ikakvog očekivanja od njih zauzvrat”

 

Dramska spisateljica i redovna profesorka FDU Biljana Srbljanović u objavi na svom Fejsbuku iznela je stav da bi školska godina trebalo da se završi odmah, a takođe je predložila mnoge druge mere koje bi mogle biti od pomoći đacima da se lakše prilagode normalnom životu nakon velike tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“.

Njene predloge u celosti prenosimo u nastavku.

„1. Završiti zvaničnu školsku godinu u svim osnovnim i srednjim školama odmah. Nema tog gradiva, tog kontrolnog i pismenog zadatka, te ocene i tog novog znanja koje je u ovom trenutku važnije od psihičkog i emotivnog stanja dece.

2. Sve ocene zaključiti na osnovu prosečne, pa je podići za jednu. Time dati do znanja deci da verujete u njih i da imate poverenja da bi do kraja godine napredovala i bila barem za ocenu bolja.

3. Do kraja meseca nastaviti svakodnevno okupljanje dece u školama, samo bez klasičnih časova. Umesto toga, pustite ih da se druže, da pričaju, da se poveravaju jedni drugima, da plaču i da se nezrelo cerekaju ako treba. Pružite im osećaj sigurnosti i zaštite, bez ikakvog očekivanja od njih zauzvrat.

4. Odmah angažovati sve mlade stručnjake – psihologe, pedagoge, socijalne radnike i to čak i studente završnih godina, specijalizante i apsolvente. Omogučiti im intenzivnu i brzu obuku i poslati u škole u timovima, među decu.

Извор: Biljana Srbljanović smatra da školska godina treba da se završi odmah: “Pružite im osećaj sigurnosti i zaštite, bez ikakvog očekivanja od njih zauzvrat” – Kultura – Dnevni list Danas

Među neprijateljima

Into The White je film iz 2012. sa radnjom koja je smeštena na period Drugog svetskog rata.
Inspirisan je i labavo zasnovan na događajima iz stvarnog života koji su se desili u Norveškoj tokom rata, o britanskoj i nemačkoj posadi, koje su pucale jedna na drugu iznad Norveške, a zatim su se nakon obaranja okupile da pomognu jedna drugoj da prežive.

Извор: Into the White (2012) – IMDb

Zašto dolazi do psihičkih poremećaja?

Radeći sa klijentima sa poremećajima ličnosti, psihoterapeut razume koliko je to dug i naporan rad za obe strane.
Po pravilu, klijenti ne stiču poverenje u psihoterapeuta dugo vremena i dvaput proveravaju njegovu snagu i pouzdanost.
To je zbog činjenice da je još u detinjstvu došlo do kršenja vezanosti. Patogeneza poremećaja ličnosti još nije u potpunosti razjašnjena.
U ovom trenutku, naučne studije pokazuju da je to interakcija genetskih predispozicija i faktora životne sredine.
Paranoidni poremećaj ličnosti se često razvija kada roditelji od rođenja govore pred detetom da su u blizini samo zlobnici i da se nikome ne može verovati. I ponašaju se u skladu s tim.
Anksiozne ličnosti povezuju se sa nasleđivanjem temperamenta u kombinaciji sa izloženošću faktorima sredine. Takav faktor mogu biti, na primer, zahtevni i kritični roditelji koji umanjuju zasluge deteta. Takođe, prisustvo nasilja u porodici, alkoholizam i svađe između roditelja. Sve ovo doprinosi razvoju stida i straha u objektivno sigurnim situacijama i stidljivosti zbog straha od kritike.
Sa histeričnim poremećajem ličnosti, osoba razvija uverenje da su njegove emocije previše važne za druge i da se mogu koristiti za manipulaciju ljudima. Tu je i prisustvo, po pravilu, istih osobina klijentove majke. Odrastajući u blizini, dete takođe uči da uz pomoć svojih emocija manipuliše drugim ljudima i tako postiže ono što želi.

Medicinske sestre

Na osnovu dugogodišnjeg iskustva Ištvan Hardi, mađarski psihijatar, identifikovao je šest tipova medicinskih sestara. Naravno, ova klasifikacija je izvesno pojednostavljenje, ali pomaže da se aktivnosti medicinske sestre sagledaju „očima pacijenata“.

1. “Sestra-rutiner” (“robot”). Ona, po pravilu, prilično skrupulozno, pažljivo, tačno obavlja sve svoje dužnosti, postupajući striktno prema uputstvima. Pokazuje marljivost, spretnost i veštinu u brizi o pacijentu, ali uopšte ne unosi psihološki sadržaj u svoj rad. Pacijent se u ovom slučaju doživljava kao svojevrsni dodatak instrukciji, jer radi mehanički, automatski, emotivno ne brinući se za pacijente i ne pokazujući saosećanje za njihovu patnju.
   
2. „Sestra-glumac“ („sestra koja igra naučenu ulogu“). Takva medicinska sestra u svom poslu pokušava da igra ulogu ili sledi (izabrani) ideal koji joj se dopada. U najekstremnijim slučajevima to dovodi do toga da u ponašanju takve sestre nestaju iskrenost, spontanost, otvorenost i pojavljuje se afektiranost, izveštačenost. Rezultat ovakvog neprilagodljivog oblika ponašanja su poteškoće u uspostavljanju kontakta sa ljudima, posebno sa pacijentima, što prirodno utiče na efikasnost rada medicinske sestre.
   
3. “Nervozna” sestra. Po pravilu, ova vrsta medicinske sestre su ljudi sa prilično teškim karakterom, sklonošću neurotičnim reakcijama, fobijama, manifestacijama grubosti i agresije. Takva sestra je obično prilično sumorna, napeta, brza, razdražljiva, nezadovoljna svime, lako se uvredi zbog sitnica. Često se plaši da će dobiti neku zaraznu bolest, zbog čega može pokazati gađenje i čak odbiti da izvrši bilo kakve procedure i manipulacije pod prihvatljivim izgovorom. Naravno, takva medicinska sestra ima prilično negativan uticaj na psihološko stanje pacijenata. Sa stanovišta medicinske profesionalne etike, ovakva medicinska sestra ne bi trebalo da se nalazi u zdravstvenoj ustanovi.
   
4. “Muška” sestra (“grenadirska sestra”). Takva medicinska sestra se vidi (ili čuje) izdaleka: odlučna, uporna, beskompromisna, glasnog, „komandnog” glasa, ljubitelj reda, jasnoće, preciznosti, netolerantna na bilo kakvo kršenje discipline. Ume da bude oštra, pa čak i gruba u ophođenju sa pacijentima, ali je odgovorna i precizna u svom poslu.
   
5. Sestra „materinskog tipa” („majka” ili „sestra”). Takve medicinske sestre u svom radu pokazuju maksimalnu pažnju, simpatiju i brigu prema pacijentima, prenoseći svoje tople porodične odnose na rad sa pacijentima ili nadoknađujući nedostatak istih. Oni se odnose prema ljudima sa iskrenom ljubavlju, a briga je njihov pravi poziv. Oni su, po pravilu, dobri stručnjaci u svojim profesionalnim aktivnostima, odgovorno se odnose prema svom poslu, a osim toga, znaju kako da urade sve i svuda uspevaju. Naravno, njihov psihološki uticaj na pacijente je izuzetno blagotvoran i pozitivan
   .
6. “Sestra-specijalista” (“stručnjak”). Takve medicinske sestre, po pravilu, imaju posebne sposobnosti, posebna interesovanja ili osobine ličnosti koje sprovode u nekim užim oblastima sestrinstva (klinička laboratorija, rendgen kabinet, kabinet za fizioterapiju i sl.). Obično su nezaobilazni specijalisti u uskim oblastima medicinske delatnosti i ceo svoj život posvećuju svom izabranom cilju.

Zavođenje

Ženka gorile u estrusu pokušava da zavede svog partnera…