Gandijevo pismo Hitleru

Neposredno pre izbijanja Drugog svetskog rata, Mahatma Gandi je poslao pismo Adolfu Hitleru, nadajući se da će mu to pomoći da se postavi na put nenasilja.

“Dragi prijatelju,

Moji prijatelji me podstiču da vam pišem za dobro celog čovečanstva. Nisam pristao da udovoljim njihovom zahtevu, jer sam smatrao da bi svako moje pismo bilo drsko. Ali sad mi nešto govori da ne treba da kalkulišem o posledicama i da treba da se obratim vama, ma šta me to koštalo.

Očigledno je da ste danas jedina osoba na svetu koja je u stanju da spreči rat koji može dovesti čovečanstvo u stanje divljaštva.
Da li je vredno platiti takvu cenu za postizanje cilja, ma koliko to izgledalo značajno?
Možda ćete poslušati poziv čoveka koji je svesno odbacio rat kao metod, a pritom postigao značajan uspeh.
U svakom slučaju, izvinjavam se ako je moje pismo vama bilo greška.

S poštovanjem, M. K. Gandhi

Herr Hitleru, 23. jula 1939.”

Koliko je poznato, Hitler nikada nije odgovorio na Gandijevo pismo.

Lepota

„Lepota stvari je u duhu koji ih posmatra“
👇
David Hume, škotski filozof, ekonomista i istoričar

Simbolika i razvoj svesti kod novorođenčeta

„Čak i pre nego što se usvajanje jezika razradi na motoričkom nivou, na slušnom nivou i na nivou na kome dete razume šta mu se govori, već postoji simbolizacija, od samog početka, od prvih odnosa sa objektom, od prve relacije deteta.
To je odnos prema materinskom objektu kao iskonskom, primitivnom objektu od koga zavisi njegova egzistencija u svetu.
Ovaj objekat je praktično već uveden kao takav u proces simbolizacije i igra ulogu uvođenja postojanja označitelja u svet, i to u veoma ranoj fazi.”
👇
Žak Lakan, francuski psihijatar i psihoanalitičar

Strah od ljubavi

“Ljudi pogrešno veruju da ih ljubav čini celim.
Oni širom sveta traže svoju srodnu dušu koju je izmislio Platon.
Ali znam da nije tako.
Znam da si bio cela osoba dok nisi ušao u ovu priču. A ljubav te ne čini celim, već te, naprotiv, razdire. Bio si ceo, bio si hermetički zatvoren i odjednom si postao otvoren.
Strano telo je prodrlo u tvoju celost! Godinu i po dana pokušavao si da usadiš ovo strano telo.
Ali nećeš vratiti svoj raniji integritet, dok ne odbaciš ovo strano telo. Ili ćeš ga odbaciti, ili će se ukoreniti, ali tako da će te uništiti, jer na drugi način jednostavno ne može da se ukoreni.”
👇
Philip Roth, američki pisac

Dubravka Stojanović: “Moramo analizirati kako smo stigli do ovakve društvene patologije”

Srpsko društvo opisuje kao „kuću obešenog u kojoj se o konopcu ćuti“.

„Dakle, ovde nikada nije došlo do ozbiljne debate o ratovima i zločinima 90-ih. O tome zašto je do tih ratova došlo, kolika je čija odgovornost, kako smo uspeli da ratujemo četiri puta tokom devedesetih. Ne govori se ni o tome kako smo stigli do potpune dehumanizacije koja je neophodna da bi se na sve te zločine društvo bilo toliko indiferentno, bez ikakvih saosećanja sa žrtvama. Ratovi su doveli do sankcija, a sankcije do spoja države i kriminala koje je gotovo nemoguće raskinuti. U takvoj situaciji se potpuno raspada društvo, jer kriminalizovana država nameće svoje vrednosti kao vladajuće i društvo više i ne razlikuje elementarno dobro od zla. Iz toga društvo bira agresivne vlasti, koje sa svoje strane podržavaju i pojačavaju sve društvene patologije na kojima zasnivaju svoju vlast. I isijavaju to zlo sa stranica tabloida i televizija sa nacionalnom frekvencijom, jer je to njihov svet“,  smatra Dubravka Stojanović i ukazuje da na sve to dođe još i podatak da smo treća zemlja u svetu po količini oružja po glavi stanovnika.

Škola nam je, kako ocenjuje, autoritarna i agresivna, a iz istorije i drugih „nacionalnih predmeta“ seje se zlo i mržnja prema drugima.

„Siromaštvo je veliko, ljudi ne vide perspektivu, anksioznost vlada društvom i to se najbolje vidi po broju ubijenih žena svake godine. To je nepogrešiv pokazatelj bolesnog društva. A sada je došlo do eskalacije i probudili su se mnogi ‘spavači’ koji su prepunjeni tim zlom s kojim ne znaju šta da urade i počinju da seju smrt“, istakla je Dubravka Stojanović.

— Read on n1info.rs/vesti/stojanovic-moramo-analizirati-kako-smo-stigli-do-ovakve-drustvene-patologije/