Naučnici otkrili zašto se insekti približavaju svetlosti

Leteći insekti se približavaju svetlosti, što neke navodi na pomisao da ih svetlost privlači.
Međutim, prema jednoj studiji, to nije slučaj i naučnici tvrde da veštačko osvetljenje ne mami insekte izdaleka.
Istraživači su opisali kako su proučavali putanje leta različitih vrsta insekata kako bi saznali više o njihovom dorzalnom svetlosnom odgovoru (DLR). Prema naučnicima, većina letećih insekata pokazuje neku varijaciju DLR-a, ponašanja u kojem je njihova gornja strana okrenuta prema najsvetlijoj vizuelnoj oblasti. Pošto su mesec ili sunce obično manje-više direktno iznad njih, ovaj DLR omogućava insektima da odrede u kom smeru je gore, omogućavajući im da zadrže pravilan položaj leta i kontrolu.
Istraživači su otkrili da je ovaj DLR ono što veštačko svetlo čini tako privlačnim za insekte, ne zato što lete pravo ka njemu, već zato što pokušavaju da ga zadrže iznad sebe. Najverovatnije objašnjenje zašto se leteći insekti okupljaju pod veštačkim svetlom podržava njihov model vođenja, koji pokazuje da je ovaj dorzalni nagib dovoljan da stvori naizgled haotične putanje leta insekata u blizini izvora svetlosti.
Druga teorija je tvrdila da toplota iz sijalica privlači insekte na veštačko osvetljenje. Međutim, autori su odbacili ovu ideju koristeći LED osvetljenje, koje emituje vrlo malo infracrvene toplote, ali i dalje privlači mnogo insekata.

Sigmund Frojd o homoseksualnosti kod žena

„Homoseksualnost kod žena, koja svakako nije ređa nego kod muškaraca, ne samo da je ignorisana od strane zakona, već je zanemarena i psihoanalitičkim istraživanjima.
Opisivanje pojedinačno studije slučaja, ne previše izraženog tipa, u kome je moguće sa sigurnošću i potpunošću pratiti istoriju psihičkog razvoja žena, može, dakle, biti izvesna prilika za proučavanje psihoanalitičara.”
👇
Sigmund Freud, austrijski psihijatar i osnivač psihoanalize

Upozorenje fizičara Maksa Tegmarka: “Veštačkoj inteligenciji se ne smije dati tri stvari. Dali smo mu sve tri”

Ako se nastavi nekontrolisani razvoj veštačke inteligencije (AI), vođen konkurencijom među kompanijama, ako ne zastanemo da odredimo smernice za njen razvoj i neke propise, moglo bi se desiti da nas preplavi i istisne kao što je Homo sapiens raselio neandertalce, upozorio je fizičar i istraživač veštačke inteligencije Maks Tegmark u nedavno objavljenom intervjuu. U pismu, koje kritikuje postojeći pristup u stilu – prvo izgradite brod, pa ćemo ga popraviti – između ostalog, navode se 4 ključna pitanja:

-Da li treba da dozvolimo mašinama da preplave naše informativne kanale propagandom i lažima?
-Da li treba da automatizujemo sve poslove, uključujući i one koji ispunjavaju živote ljudi smislom?
-Da li treba da razvijamo neljudske umove koji bi nas na kraju mogli nadmašiti, nadmudriti, zastareti i zameniti?
-Da li treba da rizikujemo da izgubimo kontrolu nad našom civilizacijom?
Tegmark upozorava: „Tri stvari koje ne bi trebalo da budu dozvoljene u razvoju veštačke inteligencije koje smo već dozvolili“:

-Učenje AI da samostalno piše kodove
-Povezivanje veštačke inteligencije sa Internetom tako da može da ide na web lokacije, samostalno preuzima stvari i razgovara sa ljudima
-Nikada ne bi trebalo da učimo AI ni jednoj stvari o ljudima. Iznad svega, ne smemo joj dozvoliti da uči ljudsku psihologiju i kako da manipuliše ljudima. To je najopasnije znanje koje joj možete dati.

Preko 1.500 slučajeva vršnjačkog nasilja tokom ove školske godine u Crnoj Gori

“Vršnjačko nasilje nije samo taj fizički sukob između vršnjaka, ili, nažalost,roditelja i učenika, već je i ono ozbiljno nasilje koje je zastupljeno na društvenim mrežama”, kazala je Đođić, preneo je portal RTCG.

Da je odgovornost na celom sistemu, tvrdi i psiholog Anđela Golubović i ističe da treba raditi na prevenciji sa najmlađima, dok je za one koji su se opredelili za nasilje, potrebno postavljanje jasnih granica.

“Kad kažem da ova deca nisu podložna korekciji ili psihološkom tretmanu, to značida ona imaju uvrženo mišljenje, koje je fiksirano. Ta deca vam samo reaguju na jasnu i čvrstu granicu po pitanju samih sankcija”, kazala je Golubović.

Извор: Preko 1.500 slučajeva vršnjačkog nasilja tokom ove školske godine u Crnoj Gori – IndeksOnline.rs

Tri studije za Frensisa Bejkona

Tri studije za Raspeće su uz još devedeset radova prikazane u retrospektivnoj izložbi u Tejt galeriji (Tate Gallery). Izložba je dokazala umetnikovu prednost nad ostalim britanskim savremenicima ali je takođe obeležila jedan lični gubitak. Na sam dan otvaranja, među telegramima i čestitkama, našla se jedna poruka koja ga je obavestila o smrti Pitera Lejsija. Sa njim se umetnik rastao već pre nekoliko godina, smrt prouzrokovana alkoholom skoro da je bila i očekivana, ali ipak je duboko potresla Bejkona. 1963. naslikao je mračan i neobjašnjiv Pejzaž kod Malabate (Landscape near Malabata 1963), na sećanje na Tanger, grad na krajnjem severu Maroka gde je Lejsijevo konačno počivalište.

— Read on pulse.rs/tri-studije-za-frenisa-bejkona-deo-treci/