Psiholog Radmila Vulić Bojović kaže da toga ima i kod nas, u našoj kulturi jer smo i mi deo sveta.
„To je štetno po društvo u celini. Mi ne možemo kao zajednica, kao društvo, kao ljudski rod da napredujemo ukoliko nema komunikacije, ako nema razmene, ako kroz komunikaciju ne kreiramo kontekst u kome možemo da napredujemo“, istakla je Vulić Bojović.
„Na kraju imamo neke koji su oni koji profitiraju od svega toga.Tako što proizvode društveni proces koji se nameće veoma agresivno. Koji se razvija na fonu tabua i društvenih normi“, objašnjava prof. dr Jovan Babić, filozof.
Na udaru kensel kulture su i originalna književna i filmska dela, čija se nova izdanja prekrajaju izbacivanjem potencijalno neprikladnog jezika, poput dela književnice Agate Kristi ili lika Džemjsa Bonda.
Može li se otkazati istorija?
Da li bi autori koji su stvarali pre 50 do 100 godina danas zbog političke nekorektnosti seli na optuženičku klupu?
Čemu vodi prekrajanje jezika iz prošlosti i da li se može kenselovati, odnosno, otkazati istorija? Zašto, ko i zbog čega to radi?
„U suštini, niko se ne štiti. Štiti se neki interes koji je vrlo duboko zapleten u ideji da je svet jedan i da smo svi mi jedno iako je svako od nas poseban, ali ta posebnost se onda tretira kao izvor opasnosti i rizika. U krajnjem, štiti se onaj koji ima interes da sprovede tu novu ideologiju“, istakao je profesor Babić.
Kensel kultura ne vodi do kritičkog mišljenja
Radmila Vulić Bojović ističe da se mi razvijamo kroz promenu, a u promenu ulazimo tako što razmatramo drugačije perspektive.
„Ako smo mi svi istog mišljenja koje samo horski ponavljamo nismo društvo. Mi smo onda grupa koja nema svoja svojstva“, navodi Vulić Bojović.
Borba protiv uvredljivog govora i neprimerenog ponašanja jačih ili jedna slika psihologije mase, kensel kultura navodi svet na prilagođavanje umesto na kritički pristup prema umetničkim delima, ali i mišljenjima ljudi, ukazuju stručnjaci.
Navode da onlajn sramoćenje kensel kulturom uvodi jednoumlje, koje otkazuje i slobodu govora i mišljenja. Ipak, zbog reči, koje su ponekad teške, savetuju, da ne činimo drugima ono što ne bismo voleli da neko čini nama.
Извор: РТС :: Живот :: Укида ли „култура поништавања“ критичко мишљење
Fadil Jonuz / blog "slobodna zona" 
Ovo je izuzetno velika i duboka civilizacijska tema da bi o njoj jednostrano, sami sa sobom i podržavajući svoju konzervativnost i anahronost diskutovali prevaziđeni i dezorijentisani psiholozi i filozofi, često opčinjeni i opijeni prošlošću i obavijajući je lovorovim vencima, zapravo se bore sa strahom od suočavanja sa istinom, a to je da je njihov život prošao u skučenim i ograničenim vizurama znanja i razumevanja.
Prolaz za svoje konzervativne stavove imaju jedino kroz konzervativne i kontrolisane medije kao što je Radio-televizija Srbije, naprimer, dok bi njihov paučinasti misaoni sklop bio raznet u vrlo kratkom vremenu na nekoj društvenoj mreži.
Naravno da je sve podložno preispitivanju. Naravno da je čitava istorija čovečanstva zapravo istorija zla, užasa, nepravde i destrukcije.
I naravno, možda je došlo vreme da se konačno podvuče crvena linija i da se sve sabere i nazove pravim imenom.
To treba da urade nove generacije i njihova misao, a ne amortizovani tumači, koji jedva sebe razumeju ili se potkrepljuju argumentima iz Srednjeg veka.
Čitajte Jacques Derida i njegovu semiotičku filozofija dekonstrukcije…
Uveren sam da 90% autoriteta, pa i onih koji glume liberalizam, upravo žele da zadrže postojeće stanje, kako bi ostali i dalje autoriteti u bilo kom smislu.
Meni je to zaista ogavno.
VolimVolim