Ispovest

“Naš um planira život i uvek sistematski ruši te svoje planove, kada počinju da se međusobno dopunjuju.
Jednom kada prestanete da čekate, dobijate ono što ste čekali.
Još uvek ne žalim ni za čim, samo zato što je besmisleno žaliti. Ponekad se pretvaram da sam normalan, ali postane dosadno i ponovo postajem ono što zaista jesam
Na kraju krajeva, mudre misli dolaze tek kada se najgore već desilo. Ne treba se oslanjati na one ljude koji, kao odgovor na vaš zahtev, obećavaju da će razmisliti. Ljudi odbacuju one kojima su potrebni zarad onih kojima već služe, a na kraju postaju beskorisni i njima. Kada je vama potrebna pomoć i podrška, obično ste veoma potrebni drugima.
U stvarnosti, retko ste bilo kome sve vreme potrebni, a to primetite tek kada vam zatreba pomoć i podrška. Ne zovite nikoga prebrzo u svoj svet, ostanite u svom i ne petljajte se u tuđim svetovima.
I samo verujte sebi, jer je tako najbolje.
Nikada ne možete zaboraviti ono što najviše želite da zaboravite. Ne uzimajte ništa k srcu. Ono što prihvatite, želite da zadržite, ali ništa se ne može zadržati.
Reči namenjene jednoj osobi možda neće dati ništa značiti drugoj. Ne povezujte sve što imate u životu sa jednom osobom, inače ako je izgubite, izgubićete sve, ali nikada nećete pronaći sebe.
Nema ključeva za život i sreću, vrata su uvek otvorena. Čuda se i dalje dešavaju, ali se nezgode iz nekog razloga dešavaju se češće. Obično ovo govorim prečesto, gotovo stalno, ali opet uradim pogrešnu stvar.
I to dva puta.
Drugi put pokušavam sve da popravim.
A plašimo se samo zato što mnogo razmišljamo o posledicama…”
👇
Nepoznati autor

Ostavite komentar

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s