Šta je alhemija?

„Jedinstvo suprotnosti je koncept koji je u oštroj suprotnosti sa modernim načinima razmišljanja. Za jedinstvo, proces se odvija u „sredini“, a ovakav način razmišljanja je nauka odavno odbacila. „Sredina“ je u alhemiji poznata kao suptilno telo ili kao pneuma u ​​svom poreklu u stoičkoj misli, koja je takođe prenela rane teorijske osnove alhemije.
Ne postoji važniji koncept za ovladavanje i razumevanje alhemijskog mišljenja. Pneuma je supstanca gušća od obične materije i manje duhovna (ili suptilna) od duha. To je “između” dva i posude oba. To je ono što prožima svu tvorevinu i povezuje sve kvalitete, ljudske, organske i duhovne.
Pneuma formira ogromnu mrežu puteva koji prenose informacije, a kroz ove puteve svi aspekti stvaranja utiču jedni na druge. Mašta jedne osobe može se preneti na drugu ako su aktivno povezani. Drugim rečima, potvrđuje se nivo stvarne transmisije – nešto što će anatemisati i nauka i psihoanaliza.
Ipak, takva je priroda alhemijske teorije i njenih verovanja: unutar i kroz sredinu pneume (ili suptilnog tela) postoji iskustvo sjedinjenja. Mnogi alhemijski crteži pokazuju ovaj nivo “trećeg carstva” sa sopstvenim životom koji dvoje ljudi mogu da okuse i kroz koji mogu da se promene.

Duhovna i moralna uključenost alhemičara u njegov eksperiment bila je važan deo procesa. Alhemijski pristup veruje u postojanje transcendentne stvarnosti kao trajne činjenice, a sva teorija i praksa uključuje ovaj transcendentni nivo jedinstva. Alhemičari veruju da kako se njegov ili njen materijal transformiše, uništava i ponovo rađa u posudi, tako on ili ona umire i ponovo se rađaju. Često su slike rasparčavanja i mučenja vidljive duž cele linije puta ka ostvarenju cilja da postanemo jedno sa Kosmosom. Alhemičar je pažljivo proučavao proces postizanja ovog stanja besprekornosti i, što je najvažnije, dokle god se shvatala virtuelna nemogućnost postizanja ovog cilja tokom celog života, verovao je da je put ka ovom cilju jedini koji treba ići.

Veliki deo alhemije odražava veoma duboko razmišljanje, što može izgledati zbunjujuće za naše naučne umove. U alhemiji telo nije komad inertne materije, koji se i sam povinuje „prirodnom zakonu“, kako ga shvataju Dekart i temelji moderne nauke. Nije um, a kamoli mozak. Duh je jedini sinonim. Alhemija obuhvata najveće misterije materije i duha i vidi ih u mikrokosmosu ljudskog postojanja kao drugačije iskustvo Jednog, koje možemo nazvati umom ili telom.”
👇

Nathan Schvartz-Salant, američki jungovski psihoanalitičar (“Tajna ljudskih odnosa. Alhemija i transformacija sebe”)