„Sva istraživanja kažu da ne.
Ponekad odnos uspeva i kada se odnos izmeni. Kada ste sa nekim duže vreme to se izmeni, pa posle više godina to izgleda kao cimerski odnos, a ne strasni odnos sa početka. Bitne su usklađene vrednosti, stavovi i koliko su slični. U filmovima ćete videti floskulu da se različitosti privlače, a u praksi se pokazuje pogrešno, odnosno da se samo sličnosti privlače. Što ste sličniji svom partneru, to je bolje“, istakao je psiholog.
Da li je realno da se čovek u zrelim godinama suštinski promeni?
„Obično se dešava da se neko privremeno promeni da bi vratio partnera, da ga ubedi lažnom reklamom. Moguća je promena ponašanja i moguće je da, ako je neko išao na psihoterapiju, neke stvari promeni. Glavni problem je što većina nije motivisana i misli da je u pravu za sve to što je do sada radila. Onda retko ko hoće nešto da izmeni.“
„Možemo da pričamo koliki je procenat uspešnosti vraćanja. Oko četrdeset do pedeset posto ljudi na svetu se vratilo bivšem partneru, to pogađa skoro pola populacije“, napominje psiholog.
Da li treba davati novu šansu?
„Ljudi mogu da budu ambivalentni, odnosno da imaju i pozitivne i negativne emocije prema istoj stvari. Bolje ono što poznaješ, nego sad nešto nepoznato i rizično. Drugo, neko bi mogao da upoznaje neke druge ljude pa da uvidi da je gore nego što je imao. Ponekad je to zbog dece, ponekad osećamo krivicu da smo nešto pogrešili tokom odnosa.“
„Pokazuje se, u većini istraživanja, da je posle vraćanja slabiji kvalitet te veze. Naravno, to ne važi za sve ljude. Uvek ćete imati ljude koji su uspešna priča. Evo sada Dženifer Lopez i Ben Aflek, možda su oni uspešna priča, videćemo da li će da opstane. Uglavnom je i poverenje narušeno i slabiji kvalitet zadovoljstva u svim poljima. Naravno, ima uspešnih priča. Sve zavisi zbog kojih razloga su se rastali i u kojim godinama je to bilo. Što su ljudi mlađi spremniji su na neku promenu, što su stariji sve se teže menjaju“, napominje psiholog.
Fadil Jonuz / blog "slobodna zona" 