Istanbul, grad u kojem svi vole mačke

Poznato je da stanovnici Istanbula vole mačke. Mogu se videti bilo gde: od klupa pored mora, preko stolica u restoranima, do izloga. Nije retkost da ih vidite oko džamija i groblja. Ne postoji ni jedno mesto gde im je zabranjeno da dođu.
O njima tradicionalno brinu svi.
Nijedna mačka, barem ona koju turisti vide, ne izgleda loše, dobro su uhranjene i imaju sjajnu dlaku.
Mačke su navikle na ljude, pa svima rado prilaze, jedu poslastice koje im se nude, maze se.
Iako žive na ulici, izgleda da imaju dobar život.

Jezik i govor kao obmana i manipulacija

„Moramo da razgovaramo, olako se kaže ako su ljudi suočeni sa poteškoćama. To je pribegavanje, leku i iceljenju.
‘Hajde da razgovaramo’ ima isto značenje.
A slušanje, razmena, dijalog su snage za koje se veruje da su sposobne da umire sve sukobe: društvene, porodične, individualne. To je upotreba govora kao anestezije, a ova upotreba govora kao anestezije, može čak biti i sinonim za demokratiju.”
👇
Jacques–Alain Miller, psihoanalitičar i pisac.
Jedan je od osnivača Ecole de la Cause freudienne i Svetske asocijacije za psihoanalizu kojom je predsedavao od 1992. do 2002. Jedini je urednik knjiga Seminara Žaka Lakana.

Izručenje Vladimira Putina Međunarodnom sudu? 🙂

Dakle, politika me, kao što sam davno rekao, apsolutno ne zanima.

Posmatram je samo kao sociološki fenomen manipuulacije velikih korpusa jedinki, da ne kažem ljudi, jer pod ljudima podrazumevam bića koja imaju zdrav razum.

Nisam mogao da odolim a da ne posegnem za ova dva smešna naslova. I to po gradaciji: jedan smešan, a drugi smehotresan. Ako neko ne vidi u ovome medijsku propagandu, onda je zaista u velikom problemu.

Hapsiti vođu imperije koja poseduje preko 6000 nuklearnih bojevih glava i ko zna šta još, je običan cirkus. Verujem da Nemačka pokušava medijski potencirati pitanje doslednosti međunarodnog prava, suda i institucija, koji zaista moraju da postoje, ali način na koji to saopštavaju političari i ministri su za maloumne.

Ako bi to Nemačka uradila ili , ne daj bože Srbija, pretpostavljam da bi obe zemlje bile razorene za manje od 24 sata.

Putin, ma kakav diktator bio, nije patuljak klase Gadafija, Miloševića ili Sadama. Ni blizu takvoj vrsti patuljaka. Odgovor Rusije bi bio katastrofalan za svet.

Sumnjam da bi se i SAD usudile da to urade, ali ako bi to uradile, trebale bi biti spremne za totalni nuklearni sukob na Planeti i u kosmosu.

Sukob starog i novog imperijalizma će trajati i trajati. Ne treba mu očekivati kraj. Jedino što je moguće je da će se svetska polarizacija i odnosi nekako učvrstiti sami od sebe, bez inicijativa jednih ili drugih, bez jednostranih akcija i da će se kao takav učvrstiti.

O sukobu dva imperijalizma sam već pisao.

(F.J)

Ženski princip (Anima)

Partnerstva, nade i očekivanja

“Ljudi traže partnere, pokušavajući da reše svoje probleme na ovaj način.
Oni naivno veruju da će ih ljubavni odnosi izlečiti od dosade, čežnje, nedostatka smisla života. Nadaju se da će partner popuniti prazninu u njihovom životu.
To je velika zabluda.
Kada biramo partnera, polažući velike nade u njega, na kraju ne možemo izbeći da mrzimo osobu koja nije opravdala naša očekivanja.
I šta onda?
Onda tražimo sledećeg partnera, pa drugog, pa još jednog i trećeg… Ili odlučimo da ostatak života provedemo sami, žaleći se na okrutnu sudbinu.
Da bismo to izbegli, trebalo bi da se bavimo sopstvenim životima, ne očekujući da će to neko drugi učiniti umesto nas”
👇
Jorge Bucay, argentinski geštalt psihoterapeut, psihodramatičar i pisac. Njegove knjige prodate su u više od 2 miliona primjeraka širom svijeta, a prevedene su na više od sedamnaest jezika