Psihoterapija i psihološko savetovanje: Sindrom sagorevanja na radu – “burn out”

O sindromu sagorevanja objavljeno je poslednjih godina mnogo istraživanja, koja su pokazala da dolazi do značajnog opadanja osećaja mentalnog blagostanja među zaposlenima, kao i da se javlja sve više problema sa mentalnim zdravljem, koji se mogu dovesti u vezu sa uslovima rada i zahtevima posla. Prema nekim podacima, više od polovine zaposlenih ima simptome rane faze sagorevanja, dok čak svaki deseti zaposleni doživi krajnju fazu sagorelosti, koja trajno pogoršava radne sposobnosti. Svetska zdravstvena organizacija je iz tog razloga još pre 20 godina upozorila da treba preduzimati mere kako bi se sprečilo sagorevanja na radnom mestu.

Sagorevanje na radu javlja se kod osoba koje su kontinuirano bile posvećene svom poslu, izložene mnogim stesorima i iscrpljivane, a njihovo zalaganje nije bilo dovoljno da bi se postigli željeni ciljevi.

Iako se sagorevanje na radu može javiti na svakom poslu, najčešće se javlja u pomagačkim profesijama i onim profesijama gde ima dosta kontakta sa ljudima.
Svetska zdravstena organizacija je definisala sindrom sagorevanja kao rezultat hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno rešen i navodi da sindrom sagorevanja ima tri dimenzije:
– osećaj iscrpljenosti ili gubitka energije;
– povećana mentalna distanca od posla, ili osećanja negativizma ili cinizma u vezi sa poslom; i
– smanjena profesionalna efikasnost.

Emocionalna iscrpljenost javlja se onda kada osoba oseća da su se njene emocionalne rezerve iscrpile i da više nije u stanju da daje drugima. Usled toga osoba se distancira od posla, manje se posvećuje njegovim zahtevima i počinje da ga obezvređuje. To se ogleda u načinu na koji se odnosi prema korisnicima svojih usluga, gde se često razvija bezosećajnost i ravnodušan odnos prema njima. Takav negativan stav može čak prerasti u vrlo grubo i neosetljivo ponašanje ili povlačenje od drugih. To dalje vodi smanjenom ličnom postignuću, odnosno opadanju osećaja kompetencije i manjoj uspešnosti u radu s ljudima. Osoba koja je „sagorela” menja sliku o sebi, smatrajući da se trajno promenila, da je „pukla”, postala slaba i bezvredna osoba. Osoba u sagorevanju razvija snažno unutrašnje samooptuživanje i samoprezir i reaguje depresivno.

Jasno je da su zadovoljstvo poslom i sindrom sagorevanja na radu u inverznom odnosu. Što ste više sagoreli manje ćete biti zadovoljni svojim poslom. Iako je sindrom sagorevanja posledica izloženosti stresu, treba ga razlikovati od proste reakcije na stres. Stres je privremeno stanje, a sindrom sagorevanja na radu ima sliku hroničnog poremećaja i rezultat je dužeg procesa. Takođe, sindrom sagorevanja na radu treba razlikovati i od depresije, jer se sindrom sagorevanja odnosi na domen radnog mesta i povezan je sa sadržajem posla, a depresija može biti povezana sa svim oblastima čovekovog života. Inače, zapaženo je da su osobe sklone depresiji osetljivije na pojavu burn-out sindroma.

Извор: Sindrom sagorevanja na radu – burn out – Psihoterapija i psihološko savetovanje