“Kompleks Lilit: tamna strana majčinstva”

„Majka daje život, ona je kapija ka njemu, ali ona ne stvara život. Ako buduća majka pati od narcističkih potreba, ako joj nedostaje svest o značaju, onda teškoće trudnoće i porođaja i misterija rođenja postaju ekskluzivan način da se kao majka učini darodavcem života, a uz pomoć život deteta da stabilizuje sopstveni.

Granica između uprošćavanja ili potiskivanja života prolazi upravo kroz unutrašnje biće majke, koliko ona može dati sebe detetu ili da li joj je dete potrebno za sebe.

Ljubav znači osloboditi se. Voleti znači brinuti se za drugoga, za njegovo blagostanje, a to može biti nešto sasvim drugo u poređenju sa onim što neko shvata pod blagostanjem. Mnogi ljudi se zaljube ili čak misle da vole nekoga ko učini nešto lepo za njih. On ili ona im se sviđaju zbog očekivane sklonosti sa kojom se nadaju da će nadoknaditi unutrašnje nedostatke, što može proizaći iz sposobnosti da vole davaoca, ali još uvek ne znači ljubav od onoga koji ga prima. Stoga u nemačkom postoji reč verliebt, zaljubljen.

Majka koja je sposobna da voli sagledaće potrebe deteta i biti spremna da im izađe u susret, otvoriće se i poštovati posebnost i individualnost deteta i podržaće odvajanje deteta od sebe.

Majka sa potrebama će dete doživljavati kao deo sebe kojim ima pravo da bude zadovoljna, sama će imati koristi od postojanja deteta, naučiće ga da je ono odgovorno za dobrobit deteta. Ona će ga vezati za sebe i videće ga i prihvatiti baš onakvim kakav treba da bude u njenom umu. U kasnijoj analizi, ljudi sa takvim problemima unutrašnjeg stava, koji su nastali zbog njihove majke, su na užasan način otežali im život: „Budi uvek uz mene i za mene, inače si mrtav za mene!“, „Budi kao ja, inače te neću prihvatiti!”, „Ostani sa mnom, inače ćeš biti nesrećan!”
Živost deteta je pretnja umiranju majke.
Sloboda deteta trese osovinu njene slobode.
Dakle, živahnost i sloboda deteta moraju biti ograničeni i kontrolisani kako se majka ne bi osećala otuđenom. Nezadovoljena potreba majke čini je vampirom u odnosu na dete. Razočaranje, bol, nesreća majke, duhovne posledice sopstvenog neshvaćenog i neprorađenog života – to su elementi kojima ona opterećuje dete i guši njegovu živost.”
👇
Hans-Joachim Maaz, nemački psihijatar, psihoanalitičar i pisac