Sigmund Frojd o homoseksualnosti

„Geneza muške homoseksualnosti u najvećem broju slučajeva je sledeća:

Mladić je neobično dugo i intenzivno fiksiran na svoju majku u smislu Edipovog kompleksa. Ali konačno, nakon završetka puberteta, dolazi vreme za zamenu majke za neki drugi seksualni objekat. Stvari se naglo i iznenada okreću: mladić ne napušta majku, već se poistovećuje sa njom, on se pretvara u nju i sada traži predmete koji mogu zameniti njegov Ego za njega i kojima on može dati ljubav i brigu kakvu je iskusio od svoje majke.
Ovo je čest proces, koji se može potvrditi nebrojeno puta i koji je prirodno sasvim nezavisan od bilo kakve hipoteze koja se može postaviti o nekoj organskoj pokretačkoj sili i motivima iznenadne transformacije.
Upadljiva stvar u vezi sa ovom identifikacijom je njen veliki obim. Mladić preoblikuje Ego u jednoj od njegovih važnih karakteristika, u njegovom seksualnom karakteru, prema modelu onoga što je do sada bio objekat. U ovom procesu se odriče sam objekat. Identifikacija sa objektom koji se odriče ili gubi, kao i zamena za taj objekat i njegovo unošenje u Ego, za mene zaista više nije novost.”
👇

Sigmund Frojd, austrijski neuropsihijatar i osnivač psihoanalize (“Grupna psihologija i analiza Ega, 1921”)