Svim roditeljima je zajedničko da žele da odgoje pametnu i fokusiranu decu, posebno u svetu u kojem se čini da je digitalno ometanje neizbežno.
“Roditelji moraju da shvate da je u redu dati svojoj deci kontrolu jer tek kada nauče da prate sopstveno ponašanje, uče kako da upravljaju sopstvenim vremenom i pažnjom”, dodaje Ejal.
Kad je Ejalova ćerka imala pet godina, počela je da provodi puno vremena na iPadu. On i njegova supruga odlučili su da poštuju njene potrebe na način na koji preporučuje Ričard Rajan, jedan od najcitiranijih svetskih istraživača pokretača ljudskog ponašanja. Objasnili su joj, što su jednostavnije mogli, da previše vremena ispred ekrana oduzima dragoceno vreme za uživanje u nekim drugim stvarima koje voli.
“Rekli smo joj da korišćenje iPada znači manje vremena za igru s prijateljima u parku, manje plivanja u bazenu ili manje druženja s mamom i tatom”, objasnio je za CNBC.
Ejal je ćerki objasnio i da su aplikacije i video snimci koje gleda napravili vrlo pametni ljudi i da su namerno osmišljeni kako bi je naterali da joj korišćenje tog sadržaja postane navika.
“Razumevanje da su kompanije motivisane da nateraju decu da provode vreme gledajući ili igrajući se važan je deo podučavanja o medijskoj pismenosti. Važno je da naša deca razumeju motive kompanija za igre na sreću i društvenih mreža. Dok nam ovi proizvodi prodaju zabavu i povezanost, oni takođe profitiraju od našeg vremena i pažnje”, nastavlja Ejal.
Zatim su ćerki dali dovoljnu količinu autonomije. Upitali su je koliko vremena ispred ekrana smatra dobrim za sebe. Dogovorili su se da je to 45 minuta dnevno, odnosno dve epizode omiljenog crtaća na Netfliksu.
“Sama je predložila korišćenje kuhinjskog merača vremena koji je mogla sama da postavi. Danas je živahna 10-godišnjakinja i još upravlja svojim vremenom ispred ekrana. Važno je da je sama sebi postavila pravila, a ne mi, i ona je zadužena za njihovo sprovođenje. Najbolje je što mi nismo negativci”, tvrdi Ejal.
Fadil Jonuz / blog "slobodna zona" 