“Ponekad se osećamo kao da nešto u našem životu nije u redu. I rado bismo sve promenili, ali ne znamo šta tačno…
Život nije prava linija. I nije skup rasporeda i planova. Prihvatljivo je ako do određene godine niste završili fakultet, oženili se, našli stabilan posao, osnovali porodicu, stekli bogatstvo itd. Takođe je lepo shvatiti da ako se niste udali do 25, ili niste šef ili direktor do 30.
Ako ste samo srećni, onda vas okolina neće osuđivati.
Možete se vratiti. Možete pronaći ono što vas inspiriše. Takođe imate pravo na svoje vreme. Iz nekog razloga, mnogi ljudi zaboravljaju na to.
Odmah iz školske klupe počinjemo da pravimo program svog života i sa njim zapravo ulazimo na fakultet. Nakon toga biramo posao koji ćemo raditi. Čak i ako nam se ne sviđa, jednostavno ga prihvatamo zato što smo već uložili vreme u njega. Svako jutro idemo na ovaj posao, jer moramo da zadržimo ispravnost izbora koji smo jednom napravili.
I pravimo sledeći korak, pa sledeći i opet sledeći, misleći da otkucavamo neku vrstu kontrolne liste našeg života.
Jednog dana ćemo se probuditi depresivni. U veoma teškoj depresiji. Osetićemo jednog dana da nas nešto ogromno opterećuje, ali nećemo znati razlog tome. Ovako uništavamo svoje živote.
Uništavamo svoje živote birajući pogrešnu osobu. Kakva je potreba za ubrzanom vezom? Zašto smo toliko fascinirani idejom da prvo budemo s nekim, a da sami ne postanemo neko?
Ljubav koja se neguje iz udobnosti, ljubav koja cveta potrebom da jedino spavamo pored nekoga i ljubav koja zadovoljava naše potrebe za pažnjom, a ne strašću, je vrsta ljubavi nas neće inspirisati da se probudimo u 6 ujutro i zagrlimo osobu koja spava uz nas
Nastojte da otkrijete pravu ljubav, to jeste vezu, koja će vas učiniti da postanete bolji muškarac ili žena.
“Ali, ne želim da budem sam!” često razmišljamo. Ipak, budite sami. Jedite sami, spavajte sami.
Posle nekog vremena otkrićete mnogo toga u sebi. Razvićete se , naći ćete ono što vas inspiriše, imaćete kontrolu nad svojim snovima i verovanjima. A kada sretnete osobu, koja će naterati svaku vašu ćeliju da zapleše, bićete sigurni da je prava.
Zato što ćete biti sigurni, treba čekati.
Ohrabrite sebe da to sačekate, da se izborite za to strpljenjem, da se potrudite za to strpljenjem, jer je to nešto najlepše što će vaše srce ikada doživeti.
Uništavamo svoje živote dopuštajući prošlosti da nas kontroliše. U životu se mnogo toga dešava i dešavaće se, takva mu je priroda. Biće frustracija, zbunjenosti, dana kada ćete se osećati nepoželjnim. Takvi trenuci, situacije i reči kao da ostaju sa nama. Ali ne bi trebalo da dozvolimo sebi da utičeu na nas.
To su ipak samo reči.
Ako dozvolite da svaki, ne baš prijatan događaj u životu odredi kako ćete sebe doživljavati, onda ćete na ceo svet gledati na negativan način. Propuštate dragocene prilike, niste napredovali već pet godina ubeđujući sebe da ste glupi. Nedostajaće vam ljubav, jer ćete misliti da vas je bivši partner napustio, pošto niste bili dovoljno dobri, a sada uopšte ne verujete ni muškarcima ni ženama. To je neka vrsta začaranog kruga. Ako ne dozvolite sebi da ostavite u prošlosti ono što se dogodilo, rečeno i doživljeno, nastavićete da gledate na svet kroz prizmu zastarele i ne baš realne vizije.
Uništavamo svoje živote kada se poredimo sa drugima. Broj vaših pratilaca na Fejsbuku neće ni smanjiti ni povećati vašu vrednost. Broj nula na vašem bankovnom računu neće uticati na vaše saosećanje, inteligenciju ili vašu sreću. Osoba koja ima duplo više imovine od vas ne doživljava nikakvo dvostruko blaženstvo. Zaglavili smo u stalnom ubeđenju da naše fotografije i objave vole naši prijatelji.
Naravno, danas nećemo umreti od ove zablude u trenutku kada to shvatimo, ali u globalnom smislu to uništava konstantno naš život . Ovo stvara potrebu u nama da se osećamo važnim i često kontaktiramo i uključujemo druge da bismo to postigli.
Uništavamo svoje živote lišavajući se osećanja. Svi se plašimo da kažemo previše, da osetimo previše duboko, pa da ljudi nehotice saznaju koliko nam znače osećanja.
Emotivno angažovanje nije sinonim za reč “lud”. Izražavanjem svog posebnog stava prema nekome postajete ranjivi. Ali, u ovome nema ničeg sramotnog. Naprotiv, postoji neka magija u načinu na koji razotkrivaš svoju dušu i iskren si prema onima koji su ti važni. Dajte devojci do znanja da vas inspiriše. Priznajte svoju ljubav prema nekome pred prijateljima. Otvorite se, nemojte sebe pretvarati u kamen, budite hrabri u tome koga i kako volite. Za to je zaista potrebna hrabrost.
Uništavamo svoje živote kada trpimo. Kada se zadovoljavamo sa manje, nego što stmo prvobitno želeli, jer uništavamo mogućnosti koje još žive i u ovom slučaju stmo prevareni i mi i naš talenat.
Možda budući Mikelanđelo sada sedi ispred svog kompjutera obrađuje dokumenta, jer mora da plati račune ili zato što to mora iz nekog drugog razloga.
Ne dozvoli da ti se ovo desi. Ne uništavaj svoj život na ovaj način. Život i rad, život i ljubav, oni su neraskidivo povezani. Treba težiti samo sebi odgovarajućem podlu i ljubavi koja bezuslovno odgovara. Tek tada ćemo spoznati svu raznolikost i blaženstvo ovog života.”
👇
Nepoznati autor
Fadil Jonuz / blog "slobodna zona" 