Glumica Vanja Ejdus: Zaglavljenost u sopstvenom slepilu

Glumačko biće je u stalnoj potrebi za analizom duha. Koju osobenost ste prepoznali u liku Andrićeve Rajke Radaković da joj se na ovaj način posvetite? Zašto je vama intrigantna ova junakinja?

“Osetila sam njenu duboku tugu i zaglavljenost u sopstvenom slepilu. Zaintrigirala me je ta neostvarena ženstvenost koja prinosi žrtvu mrtvom ljubavniku, odnosno ocu, to uživanje u tuđoj muci, i ta skamenjenost srca koje se nakratko slomi, ali ponovo biva otrgnuto od svega, pa i sebe same. Slepa za sve, a najpre za društveni trenutak u kome se našla, sebična i sama, odana samo sopstvenoj iskrivljenoj uspomeni. U manjku dramatizacija ovog remek-dela naše književnosti, odvažila sam se prvi put u životu, da pokušam da ga dramatizujem, i da mu udahnem ritam i formu koja se meni učinila bliskom i potentnom za rad u pozorištu. Nije slučajno što je ovaj roman tako retko dramatizovan, jer je jako kompleksan i obuhvata ceo jedan život. Seli se iz Sarajeva u posleratni Beograd, a najpre je baziran na unutrašnjim preživljavanjima, mislima i osećanjima glavne junakinje, koje pak naš narator, odnosno pisac maestralno posmatra, analizira, secira i komentariše.”

Izvor: Glumica Vanja Ejdus za Politiku: Zaglavljenost u sopstvenom slepilu