Ako ste gadljivi, savetujem da ne idete na ovu stranicu.
Ova dela paradoksa stvara umetnički duo koji čine Mitra Saburi i Derek Pol Bojl.
Zajedno su osnovali Meatwreck, kreativni studio specijalizovan za ovu vrstu slika. Polaze od svakodnevnih predmeta i, koristeći ogromnu dozu kreativnosti, ispunjavaju ih groteskom.
Ovo su vizuelne igre reči, konceptualni i bizarni predlozi koji, pored gađenja, mogu i da nasmeju.
Stranica:
👇
https://barbarapicci.com/2017/01/20/meatwreck/
“Moje slike ispituju čežnju za identitetom i očekivanja povezana sa identitetom i pamćenjem.
Pitam se kako se identitet konstruiše kroz slike, porodicu, dom, sećanje i minijaturu.
Moje interesovanje za sliku kao osnovu identiteta i sećanja proizilazi iz lične borbe za razumevanje i suočavanje sa svojim identitetom i prošlošću kao usvojenog deteta. Ponekad vidim sebe kao da živim dva odvojena života. Ovaj osećaj odvojenosti, nepovezanosti i nedavno ponovno ujedinjenje moje prošlosti odigrali su važnu ulogu u mom radu.
Dok sam odrastala, uvek sam zamišljala svoju biološku porodicu. Razvila sam skup otvoreno idealizovanih slika. Izmislila sam očekivanja o tome ko i šta bi oni mogli biti i zadržala te ideale kao zamjenu za njih.
Pronalaženje moje biološke porodice ostavilo je zagonetku moje zamene u odnosu na stvarnu. Zatekla sam sebe kako ispitujem zamene i tako ponovo pitam “Ko sam ja”?
U svojim umetničkim delima, okrenula sam se slikama i njihovim odnosima prema „originalima“. Teret čežnje za nečim na nedostižnoj udaljenosti i u sećanju i u stvarnosti bio je važna borba u mom radu. Počela sam da radim sa minijaturnim sećanjem farme od detinjstva i počela da fotografišem, često sa dramatičnim i intenzivnim osvetljenjem.
Prevođenje ovih foto-scena na uljanu boju na panelu razmotalo je čvor određenih odnosa kojima sam želela dase vizuelno pozabavim.
Shvatila sam da nije samo da je identitet zasnovan na jednom i da mnogo više od biologije, jer postoji drugačiji nivo udaljenosti neophodan za prodiranje i manipulaciju ovim pitanjima od mikroskopskog.
Set deluje kao zamena ne samo za idealno sećanje iz detinjstva, ali on prevazilazi taj određeni trenutak i predstavlja druge modele. Ovi metodi rada sa minijaturom i fotografijom omogućili su mi da se distanciram, a da istovremeno stvorim idealizovano obližnje mesto za svoju čežnju.”
👇
Kendra Bulgrin, američka slikarka
Hipnoza je premošćavanje kritičnog faktora između svesnog i podsvesnog dela uma i predstavlja uspostavljanje prihvatljivog selektivnog razmišljanja.
Postupak „Hipnotička indukcija“, se sastoji od preliminarnih razgovora, u kojima se daju saveti i uputsva. Hipnoza može biti samostalna – autohipnoza (kroz autosugestije), ili hipnoza koju sprovodi obučeno lice – hipnotarapeut. Korišćenje hipnoze u kliničke svrhe se naziva hipnoterapija.
Postoje mnogi mitovi o hipnozi, međutim hipnoza je potpuno bezbedna i hipnoterapeuti ne mogu ništa uraditi osobi što ona ne želi, suprotno, osoba koja želi da reši neki problem odlazi sa svesnim znanjem kod hipnoterapeuta (celokupna terapija izgleda kao razgovor, osoba je potpuno svesna svega u svakom trenutku, u svakom trenutku može, ukoliko želi prestati, čak mnogi misle da je hipnoterapija bila neuspešna zato što su bili svesni sve vreme) i na kraju rešava svoj problem.
Najčešći slučajevi su prestanak pušenja, redukcija stresa, nemoć na seksualnom planu, depresija, fobije, redukcija telesne težine, alergije…
Istraživački tim je proveo dve godine prikupljajući uzorke vode u Atlantiku, i došao do zaključka da je taj okean „prilično mrtav“.
Naučnici iz Globalnog okeanskog istraživanja životne sredine upozoravaju da je preostalo samo nekoliko godina pre nego što posledice postanu katastrofalno jasne. Kada ribe, kitovi i delfini nestanu, što će imati ozbiljne posledice po planetu.
U izveštaju, koji još nije recenziran i stoga se mora uzeti kao preliminarni podaci, istraživači navode: „Ekološka katastrofa se odvija. Verujemo da bi čovečanstvo moglo da se prilagodi globalnom zagrevanju i ekstremnim vremenskim promenama. Međutim, naše mišljenje je da čovečanstvo neće preživeti izumiranje većine morskih biljaka i životinja”.
„S obzirom da je plankton sistem za održavanje života planete i da čovečanstvo ne može da preživi bez njega, rezultat je uznemirujući“, kaže morski biolog i bivši savetnik škotske vlade Hauard Drajden. „Nestaće ga za oko 25 godina. Naši rezultati su potvrdili smanjenje primarne produktivnosti u Atlantiku od 90 odsto. U stvari, Atlantski okean je sada prilično mrtav.”
Ranije se smatralo da se količina planktona prepolovila od 1940-ih, ali dokazi koje je tim prikupio pokazuju da je 90 odsto do sada nestalo.
Planktonu, koji utiče na sve, od proizvodnje kiseonika, apsorpcije ugljenika, formiranja oblaka, a samim tim i klime planete, potrebni su zdravi okeani da bi napredovao. Međutim, zagađenje, krivolov i pritisci ribolova izazvali su toliki haos u morskom ekosistemu da ovi mikroskopski temelji života sada nestaju u onome što bi moglo biti poslednja kap za naša mora.
Jedna važna karakteristika navika je da ih pokreću znakovi u našem okruženju, kaže Vendi Vud, socijalni psiholog sa Univerziteta Južne Kalifornije čije istraživanje upravo proučava kako formiramo i menjamo navike. Okidač može biti doba dana, određeno mesto ili druga aktivnost. Ustajanje iz kreveta svakog jutra i odlazak u kuhinju, na primer, mogli bi da vas potaknu da zgrabite malo zrna u mlin i počnete da pravite kafu. Uobičajeno ponašanje uglavnom nudi nagradu – u ovom slučaju, sveže skuvanu šolju kafe. U idealnom svetu, dobre navike kao što su vežbanje, zdrava ishrana i čitanje bilo bi lako steći kao i kuvanje kafe. Nažalost, to često nije slučaj. „Nismo uspeli da organizujemo okruženje na način koji nam omogućava da lako formiramo dobre navike“, kaže Vud.
Izvor: RTS :: Ako ste i ove godine doneli odluku da promenite svoje navike, psiholozi imaju nekoliko saveta
Fadil Jonuz / blog "slobodna zona" 