“Pobuna protiv savremenog sveta”

“Iako je savremeni svet razotkrio „nepravdu” kastinskog sistema, on je mnogo jače osudio one drevne civilizacije koje su praktikovale ropstvo.
Novije vreme se hvali da su ljudi u prvi plan izbacili koncept „ljudskog dostojanstva“. Ovo je takođe samo demagogija. Ne obraćamo pažnju na to da su Evropljani ponovo uveli ropstvo u svoje prekomorske kolonije i podržavali ga sve do 19. veka. u tako odvratnim oblicima koji su se retko viđali u antičkom svetu.
Mora se naglasiti da ako je ikada postojala masovna civilizacija robova, onda je to ona u kojoj mi živimo. Nijedna tradicionalna civilizacija nije bila svedok koliko su ogromne mase ljudi osuđene na sitne, bezlične, automatske poslove. U savremenom ropskom sistemu više nije moguće pronaći suprotnost robovima, gospodare ili vlasteline. Ovo ropstvo nas suptilno obuzima kroz tiraniju ekonomskog faktora i apsurdne strukture manje ili više kolektivizovanog društva.
A pošto je savremeni pogled na život u njegovom materijalizmu oduzeo pojedincu svaku priliku da svojoj sudbini dodaje preobražavajući element i da u njoj vidi smisao i značaj, moderno „ropstvo“ se mora smatrati jednim od najmračnijih i najočajnijih vrsta ropstava u svim vremenima.
Nije iznenađujuće što su u uskogrudnim masama modernih robova mračne sile propadanja sveta pronašle pogodno oruđe za sprovođenje svojih ciljeva, jer na mestima gde su već trijumfovali ogromni „radni logori”, pokazuju kako se đavolski metodično primenjuje fizičko i moralno potčinjavanje čoveka ciljevima kolektivizacije i iskorenjivanje svake vrednosti pojedinca.”
👇
Julius Evola, italijanski filozof, književnik i slikar

Kako je istorija pisala svetlom…

Jedna od ključnih pozicija zauzima engleska botaničarka Ana Atkins. Iako se u istorijskim spisima pominje kao prva žena fotograf, ta titula i dalje pripada partnerki čuvenog pronalazača Henrija Talbota, Konstans, koja je eksperimentisala sa fotografskim postupkom i, iako prilično tiho, bila uspešnija od svog supruga.
Ana, prijateljica Talbotovih, pak, svakako uzima trofej žene koja je prva objavila knjigu sa „fotografskim ilustracijama”. Nakon što je ser Džon Heršel stvorio cijanotipiju 1842. godine, Ana je uspela da snimi više od 400 fotografija britanskih algi, koje su objavljene u čak tri toma.

Izvor: Kako je istorija pisala svjetlom – Pobjeda

Visok IQ: neke osobine ukazuju na to da imate visok nivo inteligencije

Oni sa visokim koeficijentom inteligencije dele mnoge zajedničke osobine ličnosti. Neki od njih su logični, a neke od ovih osobina bi vas mogle iznenaditi… (detalji su na donjem linku)

Izvor: Visok IQ – ove osobine ukazuju da imate visok stupanj inteligencije | 24sata

Globalne brige zbog novih problema Kine sa koronom

Nakon što je kineska vlada ukinula praktično sve mere zaštite od korona virusa, dogodilo se upravo ono što su mnogi predviđali: samo mali broj kineskih građana je uopšte bio vakcinisan, a efikasne mRNA vakcine iz Evrope ili Sjedinjenih Država nikada nisu ni stigle do Kine.
To znači da se mnogo ljudi razboli – a još više njih ide na bolovanje iz straha da bi se mogli zaraziti. Jer koliko god su neki sumnjali u strahote i ogromne opasnosti korone, kojom je kineska vlada opravdala blokadu, zatvaranje čitavih gradova i fabrika, nakon skoro tri godine slušanja o mogućem užasu, mnogi teško mogu da poveruju ono što Peking sada tvrdi…
Sve ovo je samo „običan grip“, čak i „malo ozbiljnija prehlada“. Ne samo da bolesni praktično sami mogu da odluče koliko će dugo ostati kod kuće u karantinu, već se vidi kroz prste da li „u lakšim slučajevima” i bolesnik dođe na posao.

Izvor: Svjetske brige zbog novih kineskih muka s koronom | Gospodarstvo | DW | 24.12.2022

25 godina filma ”Dim”

Mnogi filmofili će spremno odgovoriti da je 1995. bila zaista magična godina u kojoj su nastala mnoga remek-dela, a kada se osvrnemo na spisak samo nekih od njih, lako ćemo reći da je to bila i jedna od najboljih godina u istoriji filma.
Naslovi: „Vrelina“, „Casino“, „Sedam“, „Privedite osumnjičene“, „Pali anđeli“, „Pre svitanja“, „Mržnja“, „Podzemlje“, „Hrabro srce“, „ Priča o igračkama“, „12 majmuna“, „Klinci“, „Grad izgubljene dece“, „Duh u oklopu“, „Napuštajući Las Vegas“…
Među svim ovim biserima sedme umetnosti pojavila se mala drama, koja je vrlo brzo stekla kultni status, a vremenom, poput starog vina, sazrela u pravu celuloidnu poslasticu. Reč o fantastičnoj drami Vejna Vanga, „Dim“.

Izvor: 25 godina filma ”Dim” – Kino Zona Zadar – Ljetno i cjelogodišnje kino u Zadru