Psihologija i život: Zašto se suprotnosti ne privlače u ljubavi i seksu?

Teško je pronaći tačne korene izreke „suprotnosti se privlače”, ali američki sociolog Robert F. Vinč je pominje u studiji iz 1954. godine u Američkom sociološkom pregledu.

Njegovo istraživanje bavilo se „komplementarnim potrebama u odabiru para” – što je ideja da su ljudi tražili partnere koji su posedovali određene kvalitete što su njima nedostajali (kao što je da introvert bira ekstroverta, možda kao način da izvuče korist od ekstrovertovog uticaja).

Neposredno na tragu Vinčovog istraživanja, međutim, drugi naučnici počeli su da izvlače potpuno drugačije zaključke.

Manje od decenije kasnije, jedan drugi američki socijalni psiholog Don Birn, osporio je hipotezu o privlačenju suprotnosti vlastitom studijom.

Birnova teorija je glasila da je „neznanac za kog se zna da ima stavove slične subjektu simpatičniji od neznanca čiji se stavovi razlikuju od subjekta i da se on ocenjuje kao inteligentniji, informisaniji, moralniji i prilagođeniji”.

• Može li virtuelni seks da zameni pravi
• Seksualni terapeuti: Kako popraviti loš seks
• Seksualni mit star vekovima

Njegovo istraživanje je potkrepilo obe hipoteze.

„To je bio početak”, kaže Anđela Ban, vanredna profesorka psihologije sa koledža Velsli, u SAD.

„Od tada postoje vrlo čvrsti, široko rasprostranjeni dokazi da se sličnosti privlače.”

Ban je do tog zaključka došla i u vlastitoj studiji iz 2017. godine, u kojoj su istraživači upoznavali parove tako što su im prilazili u javnim prostorima u Masačusetsu.

Oni su primetili da je sličnost među parovima bila statistički značajna, na „86 odsto izmerenih promenljivih”, podrazumevajući stavove, vrednosti, rekreativne aktivnosti i uzimanje narkotika.

Konkretnije od toga, parovi prijatelja i ljubavnih partnera poklapali su se tesno u stavovima o gej braku, abortusu, ulozi vlade u životima ljudi i važnosti religije.

Ipak, i dalje postoji dovoljno razloga zbog kojih može da izgleda kao da se suprotnosti privlače, kao što su površne razlike koje čine da ljudi izgledaju sučeljenije nego što zapravo jesu.

„Uštogljeni računovođa” i „dezinhibirana umetnica”, na primer, mogu da izgledaju kao antitetički par, kaže Durvasula – ali „njihove vrednosti, bilo da se radi o porodici ili političkoj ideologiji”, vrlo će verovatno biti veoma slične.

Izvor: Psihologija i život: Zašto se suprotnosti ne privlače u ljubavi i seksu – BBC News na srpskom

Indija je zabranila TikTok, SAD žele isto. Šta znamo o mreži čiji algoritam opslužuje potencijalno štetan sadržaj neljudskom brzinom?

Kineska društvena mreža TikTok je od 2017. godine ostvarila neviđeni rast u svetu društvenih mreža. Za samo nekoliko godina privukla je više od milijardu korisnika za svoje ekrane, većinom mlađih od 25 godina.

Svojim video zapisima (kao i najpreciznijim algoritmima koji koriste veštačku inteligenciju) Tik Tok je pokazao ostalim društvenim mrežama šta korisnici zapravo žele i tako uneo zabunu na tržište.

Indija, nekada najveće tržište TikToka, zabranila ga je zajedno sa desetinama drugih aplikacija 2020. godine, navodeći da te aplikacije kradu i tajno prenose informacije svojih korisnika. Dva meseca kasnije, Donald Tramp je zahtevao da se TikTok proda američkoj kompaniji ili da bude zabranjen. On je tada kao veliku pretnju istakao ogromnu količinu podataka kojima Kina ima pristup i koji potencijalno omogućavaju praćenje lokacija državnih zvaničnika, kao i kreiranje dosijea ličnih podataka za ucene i korporativnu špijunažu.

Bajden je kasnije povukao Trampov zahtev.

Izvor: Indija je zabranila TikTok, SAD želi isto. Što znamo o mreži čiji algoritam potencijalno štetne sadržaje servira neljudskom brzinom – tportal

Kako izbeći još jedan svetski rat?

„Približava se vreme da se nadograde strateške promene koje su već postignute i da se integrišu u novu strukturu sa ciljem postizanja mira kroz pregovore“, izjavio je Henri Kisindžer (99).
„Mirovni proces treba da poveže Ukrajinu sa NATO-om, kako god se to izražavalo. Alternativa neutralnosti više nema smisla“, dodao je on.
Ako se povratak na status kvo iz 2014. pokaže nemogućim, opcija bi mogli biti referendumi pod međunarodnim nadzorom o teritorijama koje je anektirala Rusija.
Kisindžer je upozorio da želja da se Rusija učini „nemoćnom“ ili da se ona raspadne može izazvati haos. „Raspad Rusije ili uništavanje njenog kapaciteta za stratešku politiku mogli bi da njenu teritoriju, koja se proteže na 11 vremenskih zona, pretvori u vakuum oko kojeg se treba boriti“, smatra Kisindžer.

Izvor: How to avoid another world war | The Spectator

Granični poremećaj ličnosti – kako ga prepoznati?

Kada osoba ima granični poremećaj ličnosti onda će to uticati na doživljaj sebe, ali i na njeno ponašanje i odnose s drugim ljudima.

Granični poremećaj ličnosti je mentalni poremećaj koji utiče na način na koji ljudi razmišljaju i osećaju, odnosno kako razmišljaju o sebi i drugima. Ovaj problem uveliko utiče na svakodnevni život, tačnije na sliku o sebi, poteškoće u upravljanju emocija i ponašanje te stvara nestabilne odnose.

Ljudi s ovim poremećajem osećaju intenzivan strah od napuštanja ili nestabilnosti, pa im je teško kada su sami. Ali tu se pojavljuje neprimeren bes, impulzivnost i promene raspoloženja koji mogu oterati druge ljude, iako osoba želi imati dugotrajne odnose i ljubav.

Ovaj poremćaj se često javlja u adolescentskoj dobi, a stanje se pogoršava s godinama. Ipak, uz lečenje se mogu popraviti kvalitet života i odnosi,

— Read on zena.rtl.hr/bolja-ja/zdravlje/granicni-poremecaj-licnosti-kako-ga-prepoznati-f2972b92-79f4-11ed-b1b4-726ee52fee79/1

Rene Sniman, slikarka:”Intimnost – to bi bila jedina reč koja bi opisala moje slike”

Rene Sniman je mlada profesionalna umetnica koji živi i radi u Sir Lovri's Pass-u, Zapadni Kejp u Južnoj Africi.
Odrastajući na farmi Kalahari u blizini Upingtona, njena bliska interakcija sa prirodom oblikovala je njenu izuzetnu moć intimnog posmatranja. Otkako je kao dete otkrila svoj talenat za crtanje, Rene se posvetila napornom radu i razvoju svojih veština.

Njene slike istražuju efekte svetlosti na različitim površinama kao što su zemlja, koža ili voda i interakciju između različitih temperatura boja. Umetnica inspiraciju crpi iz prirode, svog detinjstva i svakodnevnih životnih iskustava. Njena specifična interesovanja uključuju sledeće: Pejzaži, sve dok može da ih drži blizu i ličnih. Portreti, za prenošenje suptilnih poruka i emocija koje ljudi komuniciraju svojim očima, rukama i gestovima. Životinje sa farme, koje je zavolela i razumela od detinjstva. Ona slika ono što joj je u srcu.

Ona se nikada ne ograničava na određenu veličinu, već obično radi u nizu različitih veličina. Ona posebno voli životnu veličinu. U početku će odlučiti u kom mediju će rad biti nacrtan ili naslikan. Zatim provodi dosta vremena istražujući različite kompozicije. Konačno, ona odlučuje koja bi veličina odgovarala umetničkom delu. Ona obično dozvoljava samom umetničkom delu da „diktira“ kompoziciju i veličinu. Neka umetnička dela zahtevaju direktan, ogroman pristup i pristup koji vam je u licu; drugi zahtevaju minut i intiman dodir.

Njoj skoro druga priroda da je uvek u potrazi za „predmetom“ ili temom, bilo čime što „moli“ da bude nacrtano ili naslikano. Često je samo način na koji svetlost pada i igra na određenom predmetu ono što je uzbuđuje.

Ona kaže: „Čovek intuitivno zna da će se remek-delo „roditi“ kada stojimo ispred scene i kažemo sebi: „Vau! samo zamislite ovu scenu na slici!’ Ovo uključuje sve detalje, kako se čovek može izgubiti u umetničkom delu i njime preplaviti gledaoca.”

Kao umetnica, ona uvek traži osnovnu poruku zaključanu u stvorenom svetu oko nas. „Da bi razumeo i cenio moj rad, neko ne treba da pokušava da sazna o čemu se radi o subjektu/objektu, već o tome šta komunicira, drugim rečima kakvu poruku ima“, kaže ona.

Rene opisuje suštinu svog umetničkog dela kao intimnost: „ovo bi bila jedina reč koja bi opisala moje slike – intimnost sa pejzažom, figurama i životinjama koje portretišem. Sve što ima priču za ispričati i ima element života zaokuplja moju pažnju.”

Njen cilj je da kompozicijama „in-your-face” skrene pažnju na lepotu stvaranja, nikada ne prikazujući prirodu kao nešto daleko. Ona voli da ispuni svoju površinu temom i prikaže je kako treba, kako bi naterala ljude da vide Božju kreaciju na nov i izbliza način.

Rene je imala slab vid od kada je bila devojčica; otkriveno je tek kada je imala oko jedanaest godina. Odrastajući u pustinji Kalahari blizu zemlje, zamišljala je svetove na pesku i između trava. Naučila je da vidi svet sa nivoa tla i do detalja. Ono što je bilo daleko, nikada nije registrovano niti joj je bilo šta značilo jer je bilo potpuno van fokusa. Ovaj invaliditet je imao veliki uticaj na njenu karijeru umetnika. „Do danas ovako doživljavam stvari oko sebe i odnosim se prema njima. Volim da se uzdižu iznad mene i da budu ispred.”

„Komunikacija, kao i intimne i lične priče, dešavaju se iu bliskom okruženju – što se nešto više udaljava od nekog u prostoru, to postaje bezlično; isto i sa slikarstvom.” Njen rad je više interpersonalni i interaktivan i manje „udaljen“ ili udaljen od posmatrača.

Kada završi umetničko delo, Rene se udaljava od njega kako bi ono ispunilo svoju svrhu. „Svrha mog rada je da blagoslovim druge, da nahranim njihovu glad za lepotom, istinom i da saopštim nešto od Boga što mora da promeni njihove živote. Da biste mogli da razumete moj rad, ne morate da gledate šta on jeste, već šta saopštava.”