Verovanje u veštice je iznenađujuće rasprostranjeno. Ko najviše veruje?

Verovanje u veštice pozitivno korelira sa religioznošću i verovanjem u božanstvo. Muslimani nešto više veruju u vradžbine nego hrišćani, ali ta razlika nije toliko izražena kao razlika između vernika i nevernika. Najmanje veruju oni koji se ne izjašnjavaju kao pripadnici određene veroispovesti.

Žene veruju u veštičarenje samo nešto više od muškaraca. Zanimljivo je da nema razlike u verovanju između urbanog i ruralnog stanovništva.

Na nacionalnom nivou, verovanja u veštičarenje su povezana sa slabim institucijama, niskim nivoom društvenog poverenja i niskom inovativnošću, kao i sa kulturom konformizma i višim nivoima pristrasnosti unutar grupe.

Geršman ističe da detaljno proučavanje veštičarskih verovanja ima važne praktične primene. Prvo, ova verovanja i dalje dovode do sukoba i progona u nekim delovima sveta, a bolje razumevanje istih, kao što je razumevanje njihovog društvenog konteksta, može pomoći u zaštiti onih koji su optuženi za veštičarenje, posebno žena.

Razumevanje verovanja u veštičarenje takođe može biti ključno za vlasti, istraživače ili grupe pomoći koje pokušavaju da rade sa lokalnim stanovništvom.

„U skladu sa njihovom pretpostavljenom funkcijom održavanja reda i kohezije u odsustvu efikasnih mehanizama upravljanja, verovanja u veštice su raširenija u zemljama sa slabim institucijama i u pozitivnoj su korelaciji sa konformističkom kulturom i tendencijama ka pristrasnosti unutar grupe. Među dokumentovanim mogućim štetama verovanja u veštičarenje su poremećeni društveni odnosi, visok nivo anksioznosti, pesimistički pogled na svet, nedostatak preduzetničke kulture i inovativne aktivnosti“, piše Geršman.

Jedna od posledica verovanja u vradžbine je lov na veštice. Na osnovu rezultata studije, moglo bi se reći da je samo korak od vere u boga do verovanja u vradžbine. A od verovanja u vradžbine do okrivljavanja komšija ili sugrađana za sopstvene nesreće je samo korak.

Postoje neke zemlje koje imaju zakone protiv bavljenja čarobnjaštvom, ali jedina zemlja u kojoj je to još uvek zakonski kažnjivo smrću je Saudijska Arabija. U većini slučajeva, „vešticama“ se lokalno stanovništvo obračunava linčom ili spaljivanjem.

Većina optuženih su žene i deca, ali ima i slučajeva starijih osoba ili pripadnika marginalizovanih grupa i pojedinaca u zajednici, kao što su osobe sa albinizmom i osobe zaražene HIV-om. Žrtve se često smatraju teretom zajednice i proteruju se, umiru od gladi ili nasilno ubijaju. Ponekad to čine čak i članovi sopstvenih porodica u procesima svojevrsnog „socijalnog čišćenja“.

Najčešći uzroci lova na veštice su siromaštvo, epidemije, društvene krize i nedostatak obrazovanja. Ali vođe lova na veštice, često istaknute ličnosti u zajednici ili vračari, takođe često dobijaju ekonomsku korist od ove prakse, na primer naplaćivanjem egzorcizma ili prodajom delova tela ubijenih. Konačno, lov na veštice se može koristiti za obračun sa neposlušnim pojedincima ili za prisvajanje nečije imovine.

U Indiji, prema proceni iz 2010. godine, između 150 i 200 žena bude ubijeno svake godine zbog veštičarenja. Ukupno ih je ubijeno oko 2.500 u periodu od 1995. do 2009. godine.

U provinciji Simbu u Papui Novoj Gvineji svake godine ima oko 150 slučajeva nasilja i ubistava zbog navodnih veštičarenja.

U Saudijskoj Arabiji su ljudi optuženi za veštičarenje zvanično proganjani. Poslednje dve osobe za koje je dokumentovano da su pogubljene zbog veštičarenja bile su Amina bint Abdulhalim Nasar 2011. i Muree bin Ali bin Isa al-Asiri 2012. godine.
👇
Izvor: https://tinyurl.com/2gqm9sgh

Vegetarijanstvo i veganstvo postaju sve popularniji. Koliko je zdrava takva ishrana?

Više istraživanja u časopisu JAMA Internal Medicine pokazalo je da vegani i vegetarijanci žive duže, odnosno da je njihov rizik od smrti od svih uzroka za 9% do 12% manji nego kod svaštojeda i da je ishrana na biljnoj bazi povezana sa manji rizik od gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i nekih vrsta raka.

Jedno istraživanje naučnika sa Univerziteta u Oksfordu pokazalo je da bi, ako bi se veganstvo prihvatilo širom sveta, do 2050. godine uštedelo oko 700 milijardi do 1 bilion dolara godišnje u zdravstvu i spasilo oko 8 miliona života.

Činjenica da su Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) klasifikovale crveno meso kao verovatno kancerogeno (grupa 2), a prerađeno meso kao kancerogeno (grupa 1) ide u prilog ishrani biljnog porekla. .

Izvor: Vegetarijanstvo i veganstvo postaju sve popularniji. Koliko je zdrava takva prehrana? – Index.hr