Dešavanja, 10.12.2022. (Beograd, Novi Sad, širi region)

Verujemo licu kao što je naše…

Poverenje je važan deo svih ljudskih odnosa. Neki ljudi nam u početku ulivaju poverenje, dok smo mi instinktivno nepoverljivi prema drugima.
Nedavna studija Univerziteta u Osaki sugeriše da nekome koga smo upravo upoznali više verujemo ako im lice podseća na naše, ali samo ako su istog pola.
Naime, studija je pokazala i da ovo pravilo ne važi za osobe suprotnog pola. Nauka povezuje poverenje koje nam drugi izazivaju sa aktivacijom amigdale, poznate i kao ’emocionalni čip mozga’, koja igra ključnu ulogu u stvaranju i obradi emocija, posebno emocije straha.

Izvor: You trust a face like yours | Humanities and Social Sciences Communications

Čovek je praktično živeo bez mozga…

Čoveka je 2007. proučavala grupa naučnika sa Mediteranskog univerziteta u Marseju u Francuskoj, a njihovi rezultati su objavljeni u The Lancet, uglednom medicinskom časopisu.

Vođa studije bio je dr Lionel Feuillet, MD koji je uz pomoć Henrija Dufura, dr. i dr. Jean Pelletier, predstavio je jednu od najčudnijih neuroloških studija slučaja do danas. Tim je objasnio da je tada 44-godišnji Francuz imao dvonedeljnu istoriju blage slabosti u levoj nozi.

Osim toga, dobro mu je išlo, radeći kao državni službenik i srećno oženjen čovek sa dvoje dece. Dakle, kada su lekari skenirali njegov mozak da bi pronašli uzrok njegove neobjašnjive slabosti u nogama, bili su iznenađeni kada su otkrili da ima ogromnu komoru ispunjenu tečnošću.

Dok je mozak normalno okružen tečnošću, ona se odliva kroz telo. Međutim, tečnost se nakupila u mozgu ovog čoveka, ostavljajući mu ogromne naslage tečnosti i vrlo malo moždane materije.

Lekari su saznali da je čovek imao stanje zvano hidrocefalus, nakupljanje tečnosti u mozgu; u stvari, imao je šant u glavi kada je imao samo šest godina, ali je uklonjen kada je napunio 14 godina. Uprkos tome, nakon testiranja čovekovog koeficijenta inteligencije, tim je otkrio da je on bio 75 poena ispod proseka (100), ali je i dalje mogao da živi normalnim životom.

Govoreći o slučaju, Feuillet je potvrdio da je nakupljanje tečnosti dovelo do značajnog smanjenja moždane materije: „Teško mi je [da kažem] tačan procenat smanjenja mozga, pošto nismo koristili softver za merenje njegove zapremine, već vizuelno, to je smanjenje za više od 50 do 75 procenata. Ceo mozak je smanjen – frontalni, parijetalni, temporalni i okcipitalni režanj – sa leve i desne strane. Ovi regioni kontrolišu pokrete, osećaj, jezik, vid, sluh, i emocionalne i kognitivne funkcije”, rekao je Feuillet za Nev Scientist.

Studija pokazuje koliko je mozak prilagodljiv, a naučnik dodaje da je „mozak veoma plastičan i da se može prilagoditi nekim oštećenjima mozga koja se javljaju u prenatalnom i postnatalnom periodu kada se pravilno leče“.

Izvor: Brain of a white-collar worker – The Lancet

Da li su sve banane zaista radioaktivne?

Šta je zračenje?

Zračenje je energija koja putuje od jedne tačke do druge, bilo kao talasi ili čestice. Svakodnevno smo izloženi zračenju iz raznih prirodnih i veštačkih izvora.

Banane su čest primer prirodnog izvora zračenja. Sadrže visok nivo kalijuma, a mala količina ovog je radioaktivna. Ali nema potrebe da se odričete svog smutija od banane – količina zračenja je izuzetno mala i daleko manja od prirodnog „pozadinskog zračenja“ kojem smo svakodnevno izloženi.

Koja je razlika između zračenja i radioaktivnosti?

Reči „zračenje“ i „radioaktivnost“ se često koriste kao sinonimi. Iako su to dvoje povezani, nisu sasvim ista stvar.

Radioaktivnost se odnosi na nestabilan atom koji prolazi kroz radioaktivni raspad. Energija se oslobađa u obliku zračenja dok atom pokušava da postigne stabilnost ili postane neradioaktivan.

Zračenje takođe može pomoći u lečenju određenih stanja – može ubiti kancerogeno tkivo, smanjiti tumor ili se čak koristiti za smanjenje bola.

Izvor: Sve su banane doista radioaktivne. Stručnjak objašnjava što to znači – SVIJET KULTURE

Grčko ostrvo starosti

Čovek koji je ‘varao smrt’ skoro 40 godina sveo je svoj opstanak na život u ‘plavoj zoni’, delu sveta gde je naučno dokazano da ljudi žive duže. Opisano je kao „ostrvo na kome ljudi zaboravljaju da umru“, i iako bi takva reputacija mogla zvučati fantastično, nauka (nekako) podržava spekulacije i priče.
Reč je o grčkom ostrvu Ikarija, koje je opisano kao jedna od ‘plavih zona’ na svetu gde ljudi žive mnogo duže od prosečnog životnog veka, a jedan čovek je decenijama uspeo da prevari smrt.
Stanovnik Ikarije Stamatis Moraitis je rekao da mu je rak dijagnostikovan 1976. godine i da mu je ostavljeno između šest i devet meseci života. Želeo je da izbegne skuplje troškove i živeo je još 40 godina. Misleći da su sahrane u SAD veoma visoke, odlučio je da se vrati na rodno ostrvo gde bi mogao da „počne da pije vino i čeka dan” kada će smrt uzmi ga.
Međutim, kako je vreme prolazilo, on se umesto toga osećao jačim i nakon što je prošlo devet meseci bez smrti, shvatio je da bi mogao da živi mnogo duže nego što su mu lekari rekli.
Prema Nacionalnoj medicinskoj biblioteci, studije su pokazale da je samo oko 20 odsto očekivanog životnog veka osobe određeno njihovom genetikom, dok ostatak zavisi od načina života. Međutim, studije o ‘plavim zonama’ su otkrile da prepuštanje odgovornosti za zdrav način života pojedincu ne funkcioniše, ali čini se da čini da ljudi žive na zdravim mestima. Ako želite da odete negde u svetu gde ljudi žive duže, onda imate priličnu listu destinacija za putovanja. Pored ostrva Ikarija u Grčkoj, druge lokacije „plave zone“ širom sveta uključuju japansko ostrvo Okinava, mediteransko ostrvo Sardinija, Loma Linda u Kaliforniji i poluostrvo Nikoja u Kostariki.
Zašto je to tako?
Ljudi koji žive u ovim delovima sveta statistički žive duže, zdravije i manje je verovatno da će kasnije u životu razviti ozbiljne bolesti. Što se tiče zašto je to tako, Healthline tvrdi da je to zato što ljudi u ovim oblastima imaju mnogo zdraviju ishranu lokalno proizvedene hrane za koju lekari uvek kažu da treba da jedete više. Neka od ovih mesta takođe praktikuju određene običaje za koje se smatra da ih održavaju u životu duže nego što je uobičajeno, pošto stanovnici Okinave jedu samo dok se ne napune oko 80 odsto, jer nešto manji unos kalorija bi trebalo da bude zdraviji.

Izvor: The Greek island of old age – BBC News