Planirali uspostavljanje Rajha: Pohapšena grupa militantnih ludaka u Nemačkoj

U akciji, čiji je epicentar bio u pokrajini Tiringiji, učestvovalo je oko tri hiljade policajaca, sa sve specijalnim jedinicama i glasovitom antiterorističkom trupom GSG9, jer se verovalo da je jedan broj osumnjičenih dobrano naoružan. Tiringija, nekada deo Istočne Nemačke, je poznata po jakoj desničarskoj sceni.

Priča je to u kojoj se prepliću bizarnosti i smrtno ozbiljne teme. Grupa kojoj verovatno sledi suđenje i duga robija broji se, naime, u takozvane “Građane Rajha“ o kojima je “Vreme“ već pisalo (Ova zemlja ne postoji, broj 1347).

To su raštrkane grupice i pojedinci saglasni oko osnovnih suludih teza. Najvažnija je da Savezna Republika Nemačka “ne postoji“, nego da je to ilegalna tvorevina nastala na prostoru Rajha koji je dan-danas pod okupacijom sila pobednica Drugog svetskog rata. Zato Građani Rajha ne priznaju zakone i institucije SR Nemačke – ne plaćaju poreze, ne obaziru se na policiju, štampaju svoje pasoše.

Spremili “Vladu u senci“

Nema dokaza da je pohapšena grupa stigla daleko u nameri da uspostavi nemačko Carstvo po ustrojstvu iz 1871. godine. No, kako navodi nemački javni servis WDR, oni su nameravali napad na zgradu Rajhstaga, gde je sedište nemačkog parlamenta, te udare na energetsku infrastrukturu kako bi se izazvalo stanje slično građanskom ratu.

Prema saznanjima istražitelja, već je pripremljena lista novih “ministara“ kada se sruši “nenarodna i ilegalna vlast“ koju trenutno obnašaju kancelar Olaf Šolc i njegova koalicija. “To su potpuno nove dimenzije“, ocenio je jedan neimenovani istražitelj.

Vođa grupe, koji je trebalo da postane “regent“ nove vlasti, je Hajnrih VIII Princ Rojs (71), bogati trgovac nekretninama i izdanak jedne plemićke porodice. Prema istražiteljima, grupa je rušenje poretka upravo planirala u Rojsovom lovačkom zamku u Tiringiji. Rojs poslednjih godina otvoreno zastupa teze da SR Nemačka ne postoji.

Kako prenose mediji, za resor pravosuđa su zaverenici predvideli berlinsku sutkinju Birgit Malzak-Vinkeman, bivšu poslanicu desničarske Alternative za Nemačku.

Kao članovi grupe biće optuženi i brojni bivši vojnici i policajci, od kojih su neki prošli obuku specijalnih jedinica pa se smatraju posebno opasnim. Prema podacima iz istrage, sama grupa ih je nazivala svojom “naoružanom rukom“.

Među njima je, doduše samo kao “logističar“, i jedan aktivni vojnik Bundesvera i to iz specijalnih jedinica. Navodi se da je grupa “Građana Rajha“ više puta pokušavala da vrbuje pristalice po kasarnama.

Drugi članovi grupe poznati su sa protesta protiv korona-mera prethodnih godina, neki su zavedeni kao desni ekstremisti i neonacisti. Prema ranijim procenama službi, u Nemačkoj ima dvadesetak hiljada poklonika ili simpatizera ideje “Građana Rajha“, od kojih se hiljadu mogu označiti ekstremnim.

Više nije smešno

Pristalice ove ideologije na forumima vode iscrpne diskusije i nalaze “pravna utemeljenja“ za svoje stavove. Činjenicu da Nemačka nikada nije potpisala mirovne ugovore – da ne bi plaćala ratne reparacije – smatraju dokazom da je zemlja još pod okupacijom.

Nemačka nema potpuni suverenitet nije tvrdnja samo opskurnih hobi-pravnika već i uglednih profesora, medija i političara – to je, recimo, 2011. godine izjavio i ministar finansija Volfgang Šojble.

Građani Rajha idu pak dalje, pa se pozivaju na (u tom obliku nikada usvojenu) rezoluciju UN 56/83 iz 2002, koja u Članu 9 predviđa da se u smislu međunarodnog prava delovanje pojedinaca ili grupe ima priznati kao delovanje države ukoliko država ne postoji ili ne obavlja svoje funkcije na određenoj teritoriji.

Tako često proglašavaju “samoupravu“. Ne plaćaju porez, ne staju kad ih zaustavljaju saobraćajci, štampaju svoje pasoše ili čak novac. Sve to deluje tako šašavo da je i medijima teško da se uozbilje kad pišu o tome.

Tako se znalo za stanovitog Petera Ficeka koji se proglasio “vrhovnim suverenom Kraljevine Nemačke“, osnivao paralelne banke, zdravstvena osiguranja i valutu, pa je zbog finansijskih mahinacija završio pred sudom gde je plakao kao malo dete.

— Read on www.vreme.com/vesti/planirali-uspostavljanje-rajha-pohapsena-grupa-militantnih-ludaka/

Današnji internet i pojedinac

Edmund Huserl je napisao da je ’svaki subjekt nosilac jednog subjektivnog sveta, jednog subjektivnog načina prikazivanja sveta (’Die Konstitution der geistigen Welt’).
U današnjem vremenu u kojem skoro svaki pojedinac ima pristup nepreglednom mnoštvu raznovrsnog sadržaja koji može recipirati po svom nahođenju, i to u pogledu njegove vrste, trajanja, učestalosti, svaki pojedinac je na taj način ’nosilac jednog subjektivnog načina prikazivanja sveta’. Jedan sluša podkaste o ličnom razvoju i motivacione govore. Drugi gleda snimke o teorijama zavere. Treći prati kanale automobilskih hobista. Četvrti gleda istorijske dokumentarce. Peti prati jutjub kanale o tehnološkim temama. Šesti gleda videe o baštovantsvu. Sedmi konzumira sadržaje o kripto-valutama. Televizija je antikvarni medij koji se sporadično recibira, i to uglavnom utoliko ukoliko se njegovi sadržaji mogu pronaći na Jutjubu i društvenim mrežama. Ogromna profileracija sadržaja spojena sa široko rasprostranjenom dostupnošću tog sadržaja omogućila je pojedincima da stvore sopstvene svetove izlažući se samo onim sadržajima koji ih interesuju.
Pre dvadeset pet godina, ako ste hteli da pogledate neki film (izuzimajući opciju iznajmljivanja kasete iz video kluba ili odlazak u bioskop – ukoliko se baš tada prikazivao) morali ste da se obavestite o programu televizije, da saznate na kojem tv-kanalu se prikazuje, kog dana  i u koliko sati, i da zatim planirate da budete pred televizorom u to vreme da biste odgledali taj film, linearno, bez mogućnosti da premotate unapred ili unazad. Ako je film smatran značajnim, vrednim ili popularnim mogli ste da očekujete da su ga i neki od vaših poznanika odgledali. Bilo je nekoliko serija koje su prikazivane u određeno vreme, određenim danima. Bilo je dakle mnogo manje video sadržaja, i njegova raspoloživost je bila u vremenskom smislu mnogo određenija. Zbog toga je procenat ljudi izloženih nizu istih sadržaja bio mnogo viši nego od e.g. početka prethodne decenije. Opseg zajedništva u tom pogledu je bio mnogo veći. Ako se vratimo još dalje u prošlost, kada je bilo manje tv-kanala, ova okolnost je bila još izraženija.
Muzičaru je bilo dovoljno da se par puta pojavi na nacionalnoj televiziji sedamdesetih, kako bi polovina stanovnika te države znala za njega. Zato što je video sadržaja bilo neuporedivo manje. Ljudi su imali mnogo manje izbora u pogledu video sadržaja koji će konzumirati, za koji će izdvojiti vreme. Pritom, bili su manje zasićeni medijskim sadržajem. Dejvid Bouvi se pojavio na Top of the pops programu 1972., i te godine je cela Velika Britanija saznala za njega.
Danas postoji ogromna količina sadržaja čiji kreatori i distributeri se takmiče za ograničeno vreme i ograničenu pažnju publike. To je raison d’etre društvenih mreža – okupiranje pažnje i vremena ljudi. U vremenu tolike profileracije i raspoloživosti sadržaja, vremenu u kojem je sadržaj toliko jeftin – u kojem mesečna internet pretplata (pritom, wifi je na mnogim javnim mestima besplatan) i cena struje potrebne za napajanje kompjutera i mobilnog telefona ili tableta omogućavaju pristup količini sadržaja koja je ograničena jedino slobodnim vremenom koje pojedinac na njega može da potroši, vreme usmerene pažnje je postalo valuta.
Šta plaćaju kompanije koje se reklamiraju preko društvenih mreža? Broj sati ljudske pažnje koja potencijalno može biti usmerena na njihovu uslugu ili proizvod. To je ono što im te mreže nude – izvestan broj sati ljudske pažnje u toku dana ili nedelje.
Živimo u vremenu velikog rasipanja pažnje i istovremeno izrazite neselektivnosti u pogledu sadržaja na koji je ta pažnja usmerena. Ako bi se društvene mreže, većina novinskih portala i društvene mreže deaktivirali na mesec dana, bilo bi to kao da smo se probudili nakon pijanstva. Mnogi pojedinci su opijeni neprekidnim tokom sadržaja kojem su izloženi, i od njega verovatno i zavisni.

Izvor: Današnji internet i pojedinac | PULSE Magazin

Uporni kašalj otkriva neke bolesti…

Uporni kašalj je odbrambeni mehanizam kojim se sekreti i strana tela odstranjuju iz disajnih puteva. Najčešće je posledica pušenja, izlaganja smogu, prašini… Ukoliko uporni kašalj traje duže od 8 nedelja određuje se kao hronični. Ovakav kašalj može biti posledica stresa, ali i najtežih bolesti koje zahtevaju da se odmah počne s lečenjem. Savet je zato da, ukoliko uporno kašljemo, što pre posetimo lekara.

Postnazalna sekrecija izaziva uporni kašalj

Slivanje nakupljenog sekreta iz nosa i sinusa u grlo, jedan je od najčešćih uzroka hroničnog kašlja kod odraslih. U slučaju da je stanje isprovocirano prehladom, postnazalna sekrecija će nestati kada se povuku simptomi prehlade. Stanje može biti i posledica alergija, hronične kongestije (rinitis), infekcije sinusa, kada lečenje traje malo duže.

Javlja se i kao posledica astme

Uporni kašalj često je posledica astme, upale i suženja disajnih puteva. Pacijenti se bore da udahnu vazduh, iskašljavaju sluz, često se čuje piskanje iz pluća. Kašalj može biti hroničan, ili sezonski,na primer, posledica alergije usled uticaja polena iz vazduha.

Refluks kiseline takože izaziva uporni kašalj

Gastroezofagealna refluksna bolest ili skraćeno (GERB) je stanje u kome se želudačna kiselina vraća u jednjak, ili grlo. Simptomi su gorušica, i osećaj kiselkastog ukusa u usutima. Stanje može izazvati refleks kašlja, jer kiselina iritira nerve jednjaka. Kašalj je nekada i jedini simptom refluksa kiseline. Kašalj može da pogorša simptome gastroezofagealnog refluksa.

Hronični bronhitis blokira disajne puteve

Hronični bronhitis je posledica zapaljenja bronhija, dela disajnih puteva u plućima. Rezultira delimično ili potpunom blokadom disajnih puteva i otežanim disanjem. Duvanski dim ili drugi zagađivači vazduha, oštećuju ili sužavaju pluća i otežavaju disanje. Stanje se manifestuje kašljem, nedostatkom daha, šuštanjem u grudima.

Upalu pluća često prati uporni kašalj

Upala pluća je infekcija donjih disajnih puteva izazvana različitim uzrocima. Bakterije i virusi, ređe i gljivice mogu dovesti do bolesti. Stanje se manifestuje visokom temperaturom, drhtavicom, otežanim disanjem. Kod odraslih osoba upala pluća je najčešće posledica bakterijske infekcije i leči se antibioticima. Kašalj je čest simptom upale pluća, najintenzivniji kod veoma male dece ili starijih osoba, koje imaju slabiji imuni sistem.

Veliki ili magareći kašalj

Veliki ili Magareći kašalj je respiratorna infekcija izazvana aerobna gram negativnom bakterijom Bordetella pertusis. Bolest najviše pogađa decu od prve do pete godine života, ali i novorođenčad. Stanje je slično prehladi ili gripu. Deci curi nos, kašlju, imaju temperaturu.

Lekovi za regulaciju krvnog pritiska

ACE inhibitori ili inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima, imaju za cilj da omoguće krvnim sudovima da se prošire. Na taj način se snižava krvni pritisak i poboljšava srčana funkcija. Stručnjaci kažu da su ovi lekovi generalno bezbedni, ali da postoje i neki neželjeni efekti u vidu glavobolje, vrtoglavice, umora, jedna od pet osoba razvije i uporni suv kašalj. Kod nekih pacijenta negativne rekcije na primenu leka se uoče posle nekoliko dana, a kod neki osoba tek posle nekoliko godina od početka uzimanja leka. S prestankom primene leka, povlači se i kašalj, savet je da se svaki pacijent javi svom lekaru, kako bi se utvrdio dalji način lečenja.

Srčana slabost izaziva uporan kašalj sa belom i ružičastom sluzi

Kada je dijagnoza srčana slabost, u ovom stanju srce radi, ali sve slabije, usled čega je otežano snabdevanje svih delova tela krvlju. Srčana slabost može zahvatiti desnu, levu ili obe strane srca. Srce slabije pumpa krv, pa može doći do zastoja krvi u jetri, digestivnom traktu i ekstremitetima. Krv može da skupi i pogura tečnost u pluća, usled čega je otežano disanje posebno pri fizičkom naporu. Javlja se i uporan kašalj i iskašljavanje bele ili ružičaste sluzi. Česti su otoci na stopalima i gležnjevima, pacijent se žali na umor, mučninu i nepravilne otkucaje srca.

Dugotrajan i uporan kašalj može da bude znak raka pluća

Dugotrajan i uporan kašalj koji ne prestaje može bit znak raka pluća. Dugotrajan kašalj čest je kod osoba koje puše, ali savet je da sve osobe koje imaju ovaj problem što pre zatraže lekarsku pomoć. U slučaju karcinoma pluća, bolesnik sve teže diše, nekada je moguć i bol i šuštanje u grudima, glavobolja. Simptomi raka pluća nisu očigledni u ranim fazama.

Psihički problemi izazivaju uporni – psihogeni kašalj

Stres, anksioznost i depresija mogu izazvati uporan kašalj, poznat kao psihogeni kašalj. Nije uvek lako odvojiti simptome kašlja od problema sa mentalnim zdravljem. Ukoliko ne postoji jasan medicinski uzrok kašlja, onda je on uglavnom psihogene prirode. Često se stanje pogoršava kada je osoba uznemirena i spontano nestaje, kada prođe stanje povišenog stresa.

Kako se postavlja dijagnoza?

Uporan kašalj koji traje duže od 8 nedelja se definiše kao hronično stanje. Lekar treba da uradi anamnezu pregleda pluća. Nekada je potrebno uraditi i rendgenske snimke, CT skeniranje, testove refluksa kiseline, alergijske testove.

Kako se leči uporni kašalj

Hronični kašalj može imati više od jednog uzroka. Antihistaminici se koriste za terapiju alergije, antibiotici za infekciju, a blokatore kiseline za GERB. U ozbiljnijim situacijama, možda će biti potreba primena više lekova kako bi se zaustavio kašalj. Najčešće se, posle izvesnog vremena, smanjuje terapija i bira onaj lek, koji najviše pomaže pacijentu.

Terapija pisanjem

Terapija pisanjem ili ekspresivna (izražajna) terapija jedna je od tehnika u psihijatriji koja je usmerena na oslobađanje napetosti i emocija i uspostavljanjem samokontrole i razumevanjem situacije nakon što se reči prenesu na papir.

Pisanje pesme, priče ili odlomka o traumatičnom događaju ili nakon neprijatnog iskustvu koje je prouzrokovalo stres, omogućava piscu da formuliše lične emocije kroz struktuiranu promišljenu naraciju. Tim postupkom on iz drugačije perspektive sagleda svoj problem.

Jedan od pionira naučnog istraživanja terapijskog efekta pisanja bio je američki psiholog James Pennebaker koji je počeo sa istraživanjem u ovoj oblasti tako što je podelio ispitanike u dve grupe.U jednoj su bili ljudi koji su tri dana za redom po 20 minuta pisali o svojim najintimnijim emocijama i traumama koje su u životu proživeli, a u drugoj grupi su bili ljudi koji su pisali o nevažnim, svakodnevnim događajima koji nisu imali snažan emotivni naboj. Nakon nekoliko dana, pokazalo se da su ispitanici iz prve grupe bili u značajno boljem psihofizičkom stanju od ispitanika iz druge grupe – imunološki sistem im je funkcionisao bolje i bili su znatno bolje raspoloženi.

Kada neka osoba ni sa kim ne deli svoju emotivnu intimu, ili se ne otvara razgovorom ili ne piše o onom što se unutar njega događa, onda ona pati jer joj se u glavi stvara „zbrka”. Analiza je jedan od čestih načina kontrolisanja osećaja.
Međutim, umno propitivanje (zašto se ovako osećam, kako to mogu promeniti, kako da se rešim tog „lošeg” osećaja) zapravo ne pomaže, već odmaže. Osećajima svako od nas treba da se izrazi, a ne da ih mislima oblikuje i „skladišti”, jer ih time samo gura još dublje u podsvest.

Odbačenost potisnutih osećaja može biti tolika da ih čovek unutar sebe oseća kao neko „strano telo”, kao neku bolnu, neodređenu mešavinu. Ti osećaji i dalje imaju svoju prirodnu dinamiku – i teže da se izraze ili iskažu. Baš u toj oblasti ograničenih emocija terapijsko pisanje može dosta pomoći, jer su potisnuti osećaji — potisnuti upravo zato, što nisu bili prihvaćeni od bliže okoline (porodice), a u procesu pisanja, osećaj prihvaćenosti je potpun.

Na papir ili ekran računara mogu se izraziti svi sopstveni najveći strahovi, nade, najlepši snovi i najdublje traume. Ovako iskazani oni autoru napisanog nikada neće uzvratiti povredom i uvek će biti tu.

Pišući o svojim osećajima i o događajima iz prošlosti koji su imali snažno emotivno značenje, neka osoba usklađuje um i emocije. Misli se mogu izmenjivati jako brzo i često imaju „neku svoju volju”, pa se i ne zna šta nam sve tokom dana prolazi kroz glavu. Isto tako i reči koje izgovaramo mogu teći prilično brzo. Međutim, pisanje je značajno sporiji proces. Tokom pisanja dolazi do spontanog odabira važnih misli koje želimo zapisati. Ispisana rečenice su smislene, nižu se jedna za drugom i prate određenu traku vodilju. Sam taj proces u čovekov unutrašnji svet unosi jedan novi — smisleni redosled.

Izražavanje bolnih emocija je teško, ali ipak terapija pisanjem može zapravo poboljšati naše mentalno i fizičko zdravlje. Ova jednostavna, ali moćna ekspresivna (izražajna) tehnika samopomoći zasnovanom na naučnom istraživanju, koja zahteva samo malo vremena za pisanje o dubokim osećanjima iz ličnog iskustva ili o ličnim problemima, prema rečima vodećih stručnjaka u ovoj oblasti, James W. Pennebaker, Joshua M. Smyth može svakom od nas pomoći u:

-Isceljenju starih emocionalnih „rana.”
-Razvoju većeg osećaja blagostanja.
-Smanjivanju stresa.
-Poboljšanju odnosa sa okruženjem.
-Povećanju „snage” imunog sistema.

Kao što se može očekivati, pisanje o emocionalnim događajima je najčešće veoma teško za osobu koja piše. Ona ne uživa u tom iskustvu, jer ga smatra jako bolnim. Međutim, dugoročni efekti terapije pisanjem najčešće su fascinantni. Tegobe izazvane stresnim događajem su manje, osoba se oseća manje bolesnom, i ređe se javlja lekaru. Načešče će imati i manje simptoma depresije u budućnosti. Malo je verovatno da će nakon ovog tretmana osoba propustiti rad i školu, a uspešnost ovih osoba na poslu je sve produktivnija.

Pozitivni efekti terapije pisanjem često traju mesecima i godinama nakon pisanja.

Pokušaj državnog udara u Nemačkoj: Velika akcija nemačke policije, hapšenja širom zemlje

Nedeljnik Der Spiegel je izvestio da se pretražene lokacije uključuju i kasarne nemačke jedinice specijalnih snaga KSK u jugozapadnom gradu Kalvu. Jedinica je u prošlosti bila ispitivana zbog navodne umešanosti krajnje desnice nekih vojnika. Savezni tužioci su odbili da potvrde ili demantuju da je kasarna pretresena. Uz pritvore u Nemačkoj, tužioci su saopštili da je jedna osoba privedena u austrijskom gradu Kicbilu, a druga u italijanskom gradu Peruđi.

Izvor: Pokušaj državnog udara u Nemačkoj: Velika akcija nemačke policije, hapšenja širom zemlje