Dnevne arhive: 06/12/2022

Tako to radi Amerika – Slavoj Žižek 

Postoji još jedna neočekivana paralela sa situacijom pre izbijanja Prvog svetskog rata: poslednjih meseci mediji nas neprestano upozoravaju na opasnost od izbijanja Trećeg svetskog rata. Gomilaju se naslovi poput „Super-oružje ruskog vazduhoplovstva: čuvajte se PAK-FA nevidljivog lovca“, ili „Rusija spremna za oružani rat: pobeda u nuklearnom okršaju sa SAD gotovo izvesna“. Putin barem jednom nedeljno daje izjavu koja se tumači kao provokacija upućena Zapadu, te neki ugledni zapadni državnik ili zvaničnik iz NATO saveza upozorava na ruske imperijalističke ambicije. Onda Rusija izrazi zabrinutost zbog toga što je okružena NATO-om, dok njeni susedi strahuju od ruske invazije. I tako u krug. Izgleda da zabrinuti ton ovih upozorenja podiže tenziju – baš kao i u decenijama pre 1914. U oba slučaja je na snazi isti mehanizam sujeverja da će razgovor o tome sprečiti da se stvar dogodi. Svesni smo opasnosti, ali ne verujemo da zaista može da se desi – a upravo zato i može. Drugim rečima, čak i ako ne verujemo da zaista može da se desi, svi se na to spremamo – a te stvarne pripreme, većinom ignorisane u velikim medijima, uglavnom su zastupljene u marginalnim medijima. Sa bloga Centra za istraživanje globalizacije saznajemo:

„Amerika se sprema za rat. Iako se u Pentagonu scenario za Treći svetski rat razrađuje već više od deset godina, vojna akcija protiv Rusije se sada razmatra na „operativnom nivou“. Nemamo posla sa „Hladnim ratom“. Nijedna bezbednosna mera iz Hladnog rata nije preživela. Usvajanje glavnog zakonskog paketa u Predstavničkom domu SAD, 4. decembra 2014. (H.R. 758), de facto će obezbediti (još se čeka glasanje u Senatu) zeleno svetlo predsedniku SAD i glavnokomandujućem da započne – bez odobrenja kongresa – proceduru vojne konfrontacije sa Rusijom. Ugrožena je svetska bezbednost. Ovaj istorijski važan zakon, koji bi mogao da utiče na živote stotina miliona ljudi širom sveta, praktično nije dobio nikakvu medijsku pažnju. Prevladao je potpuni medijski mrak. Ministarstvo odbrane Ruske federacije najavilo je 3. decembra formiranje novog vojno-političkog entiteta koji bi u slučaju rata stupio na snagu. Rusija priprema novo državno odbrambeno telo, koje bi u mirnodopskim uslovima samo pratilo pretnje, ali bi u slučaju rata preuzelo kontrolu nad čitavom zemljom.“

Da stvar bude komplikovanija, novim i starim sukobljenim super-silama priključuje se i treći činilac: radikalizovani fundamentalistički pokret u Trećem svetu, koji se suprotstavlja svim super-silama, ali je sklon da sa nekima od njih sklapa strateške paktove. Nije ni čudo što naše neprilike postaju sve zamršenije. Ko je ko u tekućim sukobima? Kako izabrati između Asada i ISIS-a u Siriji? Između ISIS-a i Irana? Takve dileme – da ne spominjem pojavu dronova i drugog oružja koje obećava čist, visoko tehnološki rat bez žrtava (na našoj strani) – raspiruju vojne troškove i mogući rat čine primamljivijim.

Ako je osnovni aksiom Hladnog rata bio aksiom MAD (Mutually Assured Destruction – uzajamno osigurano uništenje), onda bi aksiom današnjeg rata protiv terorizma bio suprotan – NUTS (Nuclear Utilization Target Selection – upotreba odabranih nuklearnih meta), to jest, zamisao da sa hirurškom preciznošću možete uništiti neprijateljske nuklearne kapacitete, dok bi vas od protiv-udara štitio protivraketni sistem. Tačnije, SAD se ponaša kao da u svojim odnosima sa Rusijom i Kinom i dalje veruje logici MAD-a, ali je u iskušenju da u slučaju Irana i Severne Koreje isproba NUTS. Paradoksalni mehanizam MAD-a izvrće logiku „samoostvarivog proročanstva“ u „samozaglupljujuću nameru“: sama činjenica da svaka od strana može biti sigurna da će, ukoliko odluči da otpočne nuklearni napad na drugu stranu, ta druga strana odgovoriti svom snagom, garantuje da nijedna od strana neće započeti rat. Nasuprot tome, logika NUTS-a je da neprijatelj može biti prisiljen na predaju ako je uveren da ga možemo napasti bez rizika od protiv-udara. Sama činjenica da dve direktno suprotstavljene strategije istovremeno mobilišu iste super-sile svedoči o fantazmagoričnom karakteru ovog rasuđivanja.

Izvor: Tako to radi Amerika – Slavoj Žižek – Peščanik

„Nisam mogao da verujem da me zovu za pevača AC/DC”

“Nisam imao pojma kako je moje ime završilo na njihovoj listi pevača. Nije imalo smisla. Prošlo je sedam godina od Džordija i manjih hit singlova, a ja sam bio slavan samo u smislu da su svi u mojoj kući znali moje ime.
Kasnije, mnogo kasnije, saznao sam da moje ime došlo iz nekoliko različitih izvora.”
👇
Izvor: FELJTON: ‘Nisam vjerovao da me zovu za pjevača grupe AC/DC’ – NACIONAL.HR

Nestanak Agate Kristi

Pisala je misterije i trilere, ali najveća misterija u životu Agate Kristi je njen nestanak u zimu 1926. godine. Njen napušten automobil pronađen je u Sariju. Tada je već bila poznata književnica.

Nakon velike medijske galame, ona je pronađena u hotelu „Harogejt“; tvrdila je da pati od amnezije. Džared Kejd je, u atraktivno napisanoj knjizi, razotkrio tu misteriju i objasnio kako i zašto je ona pobegla od svog supruga. Iako je fokus knjige na ovom dramatičnom događaju, autor otkriva i mesta na kojima su se odjeci ovog nestanka pojavljivali u njenim kasnijim delima. Knjiga naročito dobro opisuje njen drugi brak i unosi dubinu i teksturu u životnu priču jedne od najpopularnijih književnica svih vremena.

Decembra 1926. Agata Kristi je nestala pod čudnovatim okolnostima iz svog doma u Berkširu. Kada je otkriven napušten automobil započela je najveća od svih potraga za nestalim osobama u istoriji Britanije. Jedanaest dana kasnije ona je pronađena u jednoj banji, udaljenoj preko trista kilometara – tvrdila je da pati od amnezije.

Do objavljivanja ove knjige, ni jednom od njenih biografa nije pošlo za rukom da nepobitno dokaže šta je ona radila tokom prvih 24 sata od svog nestanka.

Ruska nafta je od danas pod evropskim embargom, ali pravi šok dolazi u februaru: zabrana uvoza dizela može značiti samo jedno – veliki talas poskupljenja svega i svačega.

U februaru 2023. biće zabrana uvoza naftnih derivata – benzina, kerozina i dizela iz Rusije.
Zabrana uvoza sirove nafte, derivata i ograničenja cena imaće različite posledice po Evropu i Rusiju i, prema mišljenju većine ekonomista, uneće brojne nove rizike u ionako nestabilnu ekonomsku klimu.
U Briselu kažu da će zabrana uvoza tankerima obuhvatiti 90% ruskog izvoza u Evropu, a da je izvoz ruske nafte u EU već značajno opao i sada iznosi 1,5 miliona barela u odnosu na 3,95 miliona barela u predratnim vremenima.
To ne znači da su Rusi počeli da gube novac, jer su preusmerili naftu u Kinu i Indiju.

Izvor: Ruska nafta od danas pod europskim embargom, no pravi šok dolazi u veljači: Zabrana uvoza dizela može značiti samo jednu stvar – tportal

Facebook će zabraniti vesti u SAD

Facebook upozorava da bi mogao da zabrani vesti u SAD ako Kongres usvoji zakon koji bi zahtevao da platforma pregovara i da nadoknađuje izdavačima za njihov sadržaj.

Endi Stoun, Metin šef komunikacija, rekao je na Twitteru da će Facebook “biti primoran da razmotri uklanjanje vesti” ako se usvoji Zakon o konkurenciji i očuvanju novinarstva (JCPA). Facebook je ranije zapretio da će blokirati vesti u Kanadi i Australiji kada su slični zakoni bili predloženi.

Prošlog februara, Facebook je povukao vesti sa svoje platforme u Australiji upravo zbog ovakvih zakona i čak je poskidao stranice koje pripadaju vladinim agencijama.

Iako su vesti kasnije vraćene kada je australijski zakon izmenjen, The Wall Street Journal je izvestio da je kompanija možda namerno primenila haotičnu zabranu da bi dobila povoljne promene. Izmenjena verzija zakona daje izdavačima i platformama dva meseca da postignu dogovor ili da budu primorani na arbitražu, prenosi The Verge.

Facebook je slično zapretio i Kanadi zbog njihovog zakona o onlajn vestima, koji bi takođe zahtevao da platforma plaća za deljenje vesti.

— Read on www.telegraf.rs/hi-tech/internet/3596136-facebook-vesti-u-sad