Projekcija i povratak projekciji u jungovskoj psihologiji

“Pasivna projekcija, odnosno nesvesna empatija, deo je psihološkog principa Erosa i čini osnovu svih društvenih odnosa.
Aktivna projekcija, s druge strane, pripada carstvu Logosa, budući da se radi o činu prepoznavanja ili suđenja kojim pronalazimo razliku između sebe i samog nepoznatog objekta.
Oba principa u praksi mogu da pređu jedno u drugo.
Projekcije naših prijatelja na nas same su nesumnjivo štetne, one remete ne samo prilagođavanje ljudi iz kojih potiču. Značajno utiču i na osobu na koju pada projekcija. Posebno su pogubne projekcije roditelja na svoju decu. Deca i mladi su veoma sugestivni, jer je njihova ego svest još uvek slaba.
Pošto je ova situacija univerzalna za sve, često je prikazana u mitovima i bajkama. U bajci braće Grim „Šest labudova“, maćeha slična veštici oblači svoje pastorke posebne odeće i tako ih pretvara u labudove. Ovo se može navesti kao primer bukvalne projekcije: maćeha, negativna prema deci, ne vidi u njima svoju ljudsku prirodu i transformiše ih tako što projektuje u nešto (liku ptice) što postoji u njoj, tj. sopstveno nesvesno, a zanemarujući duhovnu stranu.
Kroz to svako prolazi u svakodnevnom životu kada majka, iz lenjosti ili iz drugih razloga, zanemaruje sopstveni duhovni razvoj. Da bi to nadoknadila, ona očekuje dostignuća od svog sina ili sinova i “očara” ih u nešto što je strano njihovom karakteru. Sinovi će možda morati da postignu visok akademski uspeh da bi zadovoljili majčino nesvesno očekivanje, kao u priči koja je upravo pomenuta, oni postaju ptice, odnosno besrodna, dehumanizovana bića duha.
Oslobađanje opčinjene braće u priči se dešava kada sestra (ili ponekad nevesta) sašije košulje od zvezdanog cveća za začarane i prekriva ih, nakon čega ptice ponovo poprimaju ljudski oblik. I ovo je projekcija, iako ona koja odgovara objektu zapravo omogućava da se pojavi u svom pravom karakteru.
Mnogi ljudi se vraćaju kroz ljubav i razumevanje druge osobe. Učitelj koji daje avans, da tako kažem, svom učeniku ili pacijentu, u iščekivanju pozitivnih rezultata, često doprinosi otkrivanju njegovih sposobnosti i talenata. Ovde nije toliko važno da je to projekcija. Funkcioniše kao most kroz koji se pacijent može pronaći.
Zato je fenomen kontratransfera toliko važan u psihoterapiji, nije toliko agresivan kao psihološki napad. On vodi bolesnika ka cilju kao na magičnom ćilimu.
Međutim, vremenom ova projekcija prirodno nestaje i onda tražimo potvrdu da li pacijent može ostati sam bez njene pomoći. Ovaj prelazni period zahteva mudro upravljanje i pažljiv odnos prema viziji obe strane.”
👇
Maria Louise Von Franz, švajcarska jungovska psihološkinja i naučnica, poznata po svojim psihološkim interpretacijama bajki i alhemijskih rukopisa

Ostavite komentar

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s