„Naš svet je pikselizovan”

Filozof Nik Bostrom sa Univerziteta Oksford je 2003. formulisao svoju teoriju o kompjuterskoj simulaciji navodeći da bi neka izuzetno napredna civilizacija trebalo da dođe do tačke razvoja u kojoj je njena tehnologija toliko sofisticirana da se simulacije ne bi mogle razlikovati od stvarnosti, a učesnici ne bi bili svesni da su unutar virtualnog sveta.

Postoje „dokazi” koji sugerišu da bi naša fizička stvarnost uistinu mogla biti virtuelna, smatra Vopson. Naime, svaki svet virtuelne stvarnosti temelji se na obradi informacija. To znači da je sve u konačnici digitalizovano ili pikselizovano do minimalne veličine koja se ne može dalje deliti – bitova.

„Prema teoriji kvantne mehanike, ovo vredi za našu stvarnost jer postoji najmanja jedinica energije, dužine i vremena. Elementarne čestice, koje čine svu vidljivu materiju u svemiru, najmanje su jedinice materije. Pojednostavljeno rečeno, naš je svet pikselizovan”, piše Vopson.

„Zakoni fizike koji upravljaju svime u svemiru takođe nalikuju kompjuterskom kodu neke simulacije. Štaviše, svuda su prisutne matematičke jednačine, brojevi i geometrijski obrasci. Svet se čini kao da je potpuno baziran na matematici”, dodaje.

Još jedan kuriozitet u fizici koji podupire hipotezu o simulaciji je granica brzine u našem svemiru, a to je brzina svetlosti. U virtuelnoj stvarnosti ovo bi ograničenje odgovaralo ograničenju brzine procesora, odnosno njegove snage.

Najveći dokaz za hipotezu o simulaciji dolazi iz kvantne mehanike koja ukazuje na to da svet oko nas „nije stvaran”, odnosno čini se da čestice u određenim stanjima postoje jedino ako ih posmatramo. Pre procesa posmatranja one istovremeno postoje u različitim stanjima. Slična je i kompjuterska simulacija, kojoj je za pokretanje događaja potreban programer ili posmatrač, objašnjava fizičar.

Izvor: „Naš svet je pikselizovan”