U Evropi se rađa nova vojna supersila: Poljska će uložiti 110 milijardi evra na odbranu

Dugogodišnje nepoverenje Poljske u bilo šta rusko i duboka antipatija aktuelne vlade prema Moskvi izazvali su zabrinutost od Brisela do Berlina da bi poljska vlada mogla učiniti nešto brzopleto. Međutim, umesto da izgubi strpljenje, Varšava se ponašala stoički, stavljajući svoje oružane snage u pripravnost, a da je barut održavao suvim, sve dok nije postalo jasno šta se zaista dogodilo. Ubrzo je stigla potvrda da se zapravo radi o protivvazdušnoj raketi koju je ispalila Ukrajina koja je zalutala do njihovog zapadnog suseda.
Takva smirenost je rezultat procesa koji je Evropa godinama ignorisala; Poljska je izgradila najmoćniju evropsku vojsku. Koja će samo nastaviti da jača. „Poljska je postala naš najvažniji partner u kontinentalnoj Evropi“, rekao je neimenovani visoki zvaničnik američke vojske u Evropi, ističući ključnu ulogu Poljske u podršci Ukrajini i jačanju odbrane NATO-a na Baltiku.
Nemačka, tradicionalni saveznik SAD u regionu, ostaje njihov logistički centar. Ali beskrajna analiza Berlina, koja na kraju nikuda nije vodila, kao i nedostatak bilo kakve strategije, nisu ga učinili zaista efikasnim vojnim partnerom SAD, otkrio je isti zvaničnik. I dok Nemačka nastavlja da samo teoretizira o budućim vojnim planovima, Poljska već godinama ulaže značajna sredstva u svoje oružane snage.
Varšava je nedavno objavila da će povećati svoju ciljnu potrošnju za odbranu sa 2,4 odsto bruto domaćeg proizvoda na čak 5 odsto. U međuvremenu, postavlja se pitanje da li će Nemačka moći, nakon što iscrpi fond za investicije u odbranu od 100 milijardi evra koji je odobrio ranije ove godine, da održi cilj NATO-a da potroši 2 odsto BDP-a na vojsku. Nemačka je prošle godine potrošila oko 1,5 odsto BDP-a na odbranu.
U međuvremenu, poljski ministar odbrane Mariusz Błaszczak obećao je da će njegova zemlja uskoro imati „najmoćnije kopnene snage u Evropi“. On je na pravom putu. Poljska već ima više tenkova i haubica od Nemačke i na putu je da ima mnogo veći broj vojnika. Trenutno imaju 150 hiljada vojnika, a cilj je da do 2035. godine dostignu broj od 300.000. Nemačka trenutno ima 170.000 vojnika.
Trideset hiljada poljskih vojnika pripada novim snagama Teritorijalne odbrane osnovanim 2017. To su takozvani ‘vikend vojnici’ koji prolaze 16-dnevnu obuku nakon koje slede kursevi osvežavanja. U početku su na njih gledali sa podsmehom, ali ukrajinski uspeh u korišćenju mobilne milicije opremljene protivtenkovskim i protivvazdušnim raketama sada u potpunosti opravdava tu poljsku ideju.
– Danas su sve sumnje u vezi sa ovim projektom nestale – rekao je Błaszczak tokom nedavne ceremonije polaganja zakletve novih teritorijalnih trupa. Za razliku od Nemačke, koja se bori da privuče nove trupe, Poljska nema problema sa regrutacijom.
– Poljaci imaju mnogo pozitivniji stav prema sopstvenoj vojsci nego Nemci, jer su morali da se bore za slobodu. U vojnim krugovima niko ne dovodi u pitanje kvalitet poljske vojske – rekao je Gustav Gresel, bivši austrijski vojni oficir i stručnjak za bezbednost, sada zaposlen u Evropskom savetu za spoljne odnose. Ali ostaje pitanje da li će poljska vojska preći na politički uticaj u Evropi. Do sada to nije bio slučaj, dobrim delom zato što centrističke snage koje dominiraju EU nemaju poverenja u poljsku vladu koju kontroliše nacionalistička Partija prava i pravde (PiS). Tekuća napetost između Varšave i Brisela, zbog onoga što EU vidi kao nepoštovanje poljske vlade za demokratske norme i vladavinu prava, nepovratno je narušila ugled zemlje u celom bloku. – Zbog svojih unutrašnjih sukoba, Poljska je postala uteg za sebe – rekao je Gresel, ističući unutrašnje sukobe koji postoje čak i unutar PiS-a oko pravca u kom ide zemlja i koliko daleko da ide u kompromisu sa Evropom. Međutim, jedino oko čega se razjedinjene poljske političke stranke mogu složiti jeste potreba za jačanjem vojske.
Dok je zabrinutost oko Rusije podstakla pritisak da se ojača vojska, Varšava je takođe zabrinuta za Vašington. Međutim, za razliku od većine ostatka EU, njihova briga nije da će se Donald Tramp vratiti kao predsednik, već da neće. Uprkos produbljivanju saradnje između američkih i poljskih vojski u cilju pomoći Ukrajini, sadašnje rukovodstvo Poljske ostaje nepoverljivo prema predsedniku Džou Bajdenu, koji je poljsku vladu nazvao „totalitarnom“.
Dok je Vašington pozdravio obećanja Poljske o potrošnji na odbranu, postoje i pitanja da li će Varšava to zaista učiniti, kao i frustracija što se zemlja okreće Južnoj Koreji za neke od svojih najvećih kupovina. Poljska je ovog proleća potpisala ugovor vredan 23 milijarde zlota (4,9 milijardi evra) za 250 tenkova Abrams iz Sjedinjenih Država — koji bi trebalo da budu brza zamena za 240 tenkova iz sovjetske ere poslatih Ukrajini. Njeno vazduhoplovstvo je opremljeno američkim F-16, a 2020. godine Varšava je potpisala ugovor vredan 4,6 milijardi dolara za 32 lovca F-35. Ali fokus njegove nedavne vojne potrošnje bila je Koreja, gde je potpisan niz ugovora za kupovinu tenkova, aviona i drugog oružja. „Poljska je do sada naručila oružje u vrednosti od 10 do 12 milijardi dolara od Koreje“, rekao je Mariusz Cielma, urednik i analitičar Nova Technika Vojskov, veb-stranice za vesti i analize o vojnoj tehnologiji. Narudžbina iz Koreje uključuje 180 tenkova K2 Black Panther, 200 haubica K9 Thunder, 48 lakih jurišnih aviona FA-50 i 218 raketnih bacača K239 Chunmoo. Ali to je samo korišćena oprema. Poljski apetiti za novim oružjem su još veći.
Tako se do kraja ove decenije očekuje da Korejci isporuče Poljskoj ukupno 1.000 tenkova K2 i 600 haubica K9.
– Nijedna zapadna država ne želi toliko naoružanja, niti da poveća svoju vojsku u tako kratkom roku. Ko god da potpiše ugovor sa Poljskom, čeka ga decenija stalnih prihoda, jer morate da održavate i popravljate opremu – objasnio je Sijelma.
Privlačnost Koreje je što je njihova vojna oprema generalno jeftinija od one koju nude Amerikanci i Evropljani i što mogu da je proizvedu u kratkom roku. Trgovina sa Južnom Korejom, naravno, uništava snove francuskog predsednika Emanuela Makrona o Evropi koja će se braniti domaćim (u njegovoj projekciji, to znači francuskim) oružjem.
Ali poljski lideri nisu krili da je evropski pritisak na njene kontroverzne reforme pravosuđa takođe igrao ulogu u odluci da se ide u kupovinu u Seul.
– Spremni smo da kupujemo oružje od zemalja EU, ali pre toga moraju da prekinu svoj rat protiv Poljske. Spremni smo da im damo svoj novac, ali ne dok oni kažu da u Poljskoj nema vladavine prava – rekao je ranije ovog meseca predsednik PiS-a Jaroslav Kačinjski.
Varšava je, na primer, naručila italijanske helikoptere Leonardo za 8 milijardi zlota, ali ugovorom je predviđeno da se helikopteri proizvode u Poljskoj. Činjenica je da većina evropskih proizvođača oružja takođe nema kapacitet da ispune sve poljske narudžbine, tako da poljski izbor za Južnu Koreju nije samo preferencija, već jednostavno neophodnost da bi se naručena oprema mogla dobiti u željenom roku.
Dok niko ne dovodi u pitanje ambiciju poljske potrošnje, neki dovode u pitanje njenu izvodljivost, kao i političke motive koji stoje iza tog pritiska. Do 2035. nameravaju da potroše ogromnih 524 milijarde zlota, ili više od 110 milijardi evra, na vojsku.
– Potrebni su nam tenkovi i haubice, ali da li nam je potrebno toliko, gledano sa strateškog i operativnog stanovišta? Nije mi jasno zašto je ministarstvo odjednom objavilo sve ove ugovore i planove – rekao je penzionisani general vojske Stanisłav Koziej, bivši šef Kancelarije za nacionalnu bezbednost Poljske.
Mnogi sumnjaju da PiS ulaže u vojsku imajući na umu izbore sledeće godine, pošto stranka gubi popularnost u anketama. Ako dođe do promene vlade, nova vlada će morati da postavi neka teška pitanja o sposobnosti Poljske da finansira tako ogromnu vojnu ekspanziju, dodaje Koziej.
Dok je poljska ekonomija bila jaka poslednjih godina, nivo planirane vojne potrošnje je bez presedana i sigurno će opteretiti budžet zemlje. – Mora postojati ravnoteža između vojne potrošnje i ukupnog ekonomskog razvoja zemlje – napominje Koziej.
Uprkos komplikovanim bilateralnim odnosima između dve zemlje i problematičnoj istoriji, Nemačka pozdravlja jačanje vojske Poljske. Berlin smatra Poljsku tamponom koji je odvaja od ruske sfere uticaja i Putinovih ambicija. Veruju da što više tenkova i vojnika ima Poljska, Nemačka će biti sigurnija.

Izvor: Meet Europe’s coming military superpower: Poland – POLITICO

Ostavite komentar

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s