Suvremeno majčinstvo – između nadzora i prisnosti

Sociolog Frank Furedi u svojoj knjizi Paranoidno roditeljstvo (Paranoid Parenting, 2002) navodi da je današnje roditeljstvo u velikoj meri oblikovano kulturom straha.
„I pored toga što deca nikada nisu bila zaštićenija i zdravija nego danas, nikada ranije nismo ulagali toliko energije i brige u njihovu bezbednost“, piše Furedi i dodaje da je ovaj trend prisutan još od 70-ih godina prošlog veka. Više nego ikada ranije, osećamo potrebu da budemo budni, da identifikujemo i otklonimo potencijalne pretnje​​†​​ i da obezbedimo uspešnu budućnost deteta, što stvara stres i anksioznost jer ne možemo stalno da pratimo dete i u potpunosti ga zaštitimo od svih negativnih iskustava.
Na istom tragu, u svojoj knjizi Konflikt, Elizabet Badinter piše o „blagoj tiraniji majčinskih dužnosti“: „Ne samo da su majčinske dužnosti postale sve ambicioznije, sve bolnije, već ih prate i anksioznost i nervoza. Stoga možemo reći da odnos roditelja, odnosno majke i deteta, nikada nije bio intimniji, ali i stresniji. Frenk Furedi ističe da većina roditelja koje je intervjuisao za potrebe knjige na podizanje deteta gleda gotovo kao na neku vrstu pripreme za rat.
O čemu se radi – za šta mi spremamo svoju decu?
S jedne strane imamo svet odraslih koji doživljavamo kao otrovan (pun nezdrave hrane, kriminala, nemilosrdne tržišne logike, nasilja na televiziji i u video igricama, štetnih uzora u medijima i na internetu), i s druge strane, imamo nevino i neiskvareno dete koje moramo što duže čuvati od opasnosti. Reč je o ideji „svetog deteta“, odnosno svojevrsnoj sakralizaciji detinjstva, koja je posledica istorijskih promena u percepciji odnosa roditelj-dete. Taj odnos, naime, danas ima izraženu emotivnu dimenziju – što nije uvek bio slučaj.​
Prema istoričaru Karlu Degleru, glorifikacija deteta odvijala se paralelno sa veličanjem tradicionalne uloge žene u domaćinstvu. Ako je posvećenost majke najbolja garancija za dobrobit deteta, sledi da su njena druga interesovanja od sekundarnog značaja, a ova dva procesa su učvrstila sliku idealne porodice u 20. veku.
S obzirom da je roditeljstvo društveni konstrukt, odnosno rezultat svakodnevnih interakcija, diskursa i praksi, dominantni stilovi roditeljstva odražavaju aktuelne društvene vrednosti. U ovu složenu jednačinu ulaze klasni status roditelja, rasa, etnička pripadnost, vera, politička uverenja, mesto stanovanja, nivo obrazovanja, radno mesto itd.

Izvor: Suvremeno majčinstvo – između nadzora i prisnosti – VoxFeminae

Ostavite komentar

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s