“Zli demijurg”

“Razmišljanje je takođe ropstvo i puno predrasuda.
Približava nas slobodi samo u početku, kada razbije neke od okova koji nas sputavaju, a onda nam samo oduzima snagu i parališe naše slabe pokušaje da se oslobodimo. Najbolji dokaz da od njega nema pomoći je sreća koju doživljavamo kada prestanemo da razmišljamo.
Misao je srodna želji, ona se hrani na isti način, zauzima sve više prostora, juri napolje; ona u principu teži istini, ali za nju je važniji proces od rezultata: mislimo da bismo mislili, a želimo da bismo želeli. U oba slučaja, ovo je sujeta od nule, napori sa nultim rezultatom. Onaj ko zna neće biti zaveden lažnim obećanjima misli i želje, izašao je iz igre, ne može više da mu zbuni glavu. Razmišljanje je deo beskonačne iluzije koja sama sebe stvara i proždire, perpetuira i uništava. Razmišljanje i zabluda su otprilike ista stvar. Boli nas groznica, gušimo se i imamo vremena da udahnemo, da dođemo sebi samo u kratkim pauzama; doživljaj praznine – sačinjen je od svih tih pauza, prosvetljenja u delirijumu – neutrališe želju za sekundu, jer nas upravo to drži u neznanju, tera nas da lutamo u mraku i jurimo duhove.
Praznina uništava ideju bića, ali sama nije podložna uništenju, izdržavajući samonapad, koji nijedna druga ideja nije mogla da izdrži. Istina, praznina nije ideja, ona je ono što pomaže da se otarasite svih ideja.
Na kraju krajeva, svaka ideja je još jedan povodac, i um se mora osloboditi ovih okova, kao i vere u bilo šta što sprečava otrežnjenje. To se može postići uzdizanjem iznad svakog pokreta misli. Sve dok nas misao radi i pokreće, onemogućava nam da sagledamo ponore praznine, koji postaju očigledni tek kada se um smiri i želje utihnu. Sva naša verovanja su površna, i drugačije ne može biti, jer se tiču samo izgleda, pa su zato isto tako iluzorna.
Od rođenja smo prilagođeni tim iluzijama, osuđeni smo na njih, one su prokletstvo koje nas svakodnevno opterećuje. Ali ako uspemo da ih razotkrijemo i odbacimo, osećamo nešto neverovatno – neizmernost, u poređenju sa kojom sve izgleda bledo, beznačajno – sve, uključujući i prokletstvo koje nas opterećuje.
Granice našeg “ja” se razdvajaju i tope. Praznina je element bezličnosti koji poništava sve parametre „ja“, bivstvovanje bez znakova postojanja, blaženo rastvaranje, dugo očekivana katastrofa. Uvek postoji veliko iskušenje da se napravi zamena za bivstvovanje iz praznine, dok je njegova glavna svrha da ometa formiranje vezanosti. Ako sama praznina postane predmet vezivanja, zar ne bi bilo bolje da se i dalje drži život sa svom svitom iluzija?
Da bi se neko odrekao okova, mora se naučiti da se ne drži ničega osim slobode, koja nije ništa.”
👇
Emil Sioran, rumunski filozof i esejista


Ostavite komentar

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s