Problem sa zavisnošću od digitalnih tehnologija nemaju samo deca, nego i roditelji

Najnovija klasifikacija SZO sadrži novu bolest – bolest od zavisnosti od onlajn video-igara.

„Međutim, ne piše da postoji zavisnost od oflajn video-igara, od društvenih mreža, od sadržaja koje dobijamo preko telefona. Sve preko dva sata provedena na ovakvim sadržajima je problematično“, ističe Mladenović.

Prema njegovim rečima, problem je što je korišćenje mobilnih telefona imperativ, a društvo na globalnom nivou nema prevenciju.

— Read on www.rts.rs/page/magazine/sr/story/3407/zivot/5011518/uredjaji-telefoni-zavisnost.html

Cipele

Vegetacija na površini vode

Pre tačno 30 godina, Rage Against the Machine je pokrenuo revoluciju: Šta je bes danas i ko je mašina?

“U nestvarnom životu, onom Internetskom, revolucija jede svoju decu. U pauzama nasedanja na provokacije Elona Maska, između ručka i večere koju im dostavljaju radnici iz ‘trećih zemalja’ biciklima putem aplikacija, podmlađeni revolucionari socijalizma pokrenuli su lajkove funti ispod objave sindikata “Starbucks-a” slaveći pobedu novog/starog idola levice, Lula da Silve, na predsedničkim izborima u Brazilu.
Tom Morelo na ‘besplatnom Tviteru’ takođe slavi ovaj trijumf, Zach de la Rocha provodi vreme u gipsu snimajući duet sa jednim od retkih preostalih posvećenih američkih bendova, a advokati za Live Nation, najveću svetsku koncertnu korporaciju, traže milionsku odštetu od osiguranja zbog otkazanih koncerata Rage Against the Machine.”

Izvor: Rage Against the Machine prije točno 30 godina počeo je revoluciju: Što je danas bijes, a tko je mašina? – tportal

Zatvor za sajber siledžije

Psihijatar i psihoterapeut, dr Tatjana Vlašković Jovićević kaže da su ljudi, u doba kada je virtuelna realnost važnija od prave, počeli da menjaju perspektivu šta je zaista realno, a šta ne.

– Uz kameru iz telefona koju nosimo svuda sa sobom, možemo da snimimo i lepe trenutke, ali i neke koji su zaista potresni. Nasilja je oduvek bilo, ali ova tehnologija sve to može da snimi i isprati, što je, s jedne strane dobro, zbog buđenja kolektivne svesti o problemima, ali sa druge strane, žrtve nasilja koje su snimane, mogu dodatno da se traumatizuju ako gledaju snimak ili se priča o tome u medijima – pojašnjava ona.

Jedan od slučajeva je, kaže, i mladić iz Laktaša, koji je izvršio samoubistvo zbog javnog ruganja i ponižavanja.

– Svakako da neko drugi ne bi tako odreagovao na nasilje, ali je u današnje vreme mnogo ljudi osetljivo, senzibilno, depresivno, anksiozno. Ovo je kod njega mogla da bude samo “kap koja je prelila čašu” u osećanju depresije i beznađa. Zato, budimo ljudi pre svega i ako vidimo da neko trpi nasilje, prijavimo nasilnika, ali nemojmo i od sebe da pravimo nasilnike, zato što nam se “ukazala prilika da budemo popularni na društvenim mrežama”. Ovaj snimak će većina populacije zaboraviti za koji dan, a porodica mladića, i pre svega mladić, više ništa neće videti. Recimo STOP nasilju u bilo kom obliku – kaže dr Vlašković Jovićević.

Izvor: Zatvor za sajber siledžije – Vesti online