Misterija prstenova u pustinji Namib je rešena, tvrde naučnici

U okruženju pustinje Namib, koja se prostire na oko 50.000 kvadratnih kilometara, u nekim oblastima postoji travnati pokrivač koji je istovremeno impresivan i misteriozan.

Naime, ovi pustinjski travnjaci su prošarani milionima čudnih krugova, u kojima nema ni trave ni drugog rastinja. Ova čudna pojava je zato nazvana vilinskim krugovima.

Područje sa čudnim krugovima nalazi se stotinak kilometara od priobalnog dela Namibije i proteže se kilometrima. Tipičan vilinski krug ima prečnik od 2 do 10 metara, a udaljen je od sledećih deset metara.

Naučnici već neko vreme pokušavaju da shvate kako su nastali, ili koji proces stoji iza njihovih formacija, pa su se posle nekog vremena podelili u dva tabora sa različitim objašnjenjima.

Po jednoj teoriji, krugove izazivaju termiti koji se hrane korenjem, a prema drugoj, reč je o samoorganizovanju trave kako bi se povećala dostupnost vode, piše Science Alert.

Studije su potvrdile obe teorije, a neke studije su pokazale da termiti i samoorganizovanje biljaka mogu istovremeno biti iza vilinskih krugova. Ali sve se to malo uzdrmalo kada su se 2016. slični krugovi našli u Australiji; s tim što ovoga puta nisu bili ni na koji način povezani sa termitima.

Ekolog Stephan Getzin sa Univerziteta Getingen u Nemačkoj i njegove kolege ponovo su posetili Namibiju kako bi pronašli dokaze za scenario samoorganizacije zbog nestašice vode. Pritom su istraživali vilinske krugove u 10 regiona širom pustinje Namib.

Padavine u ovoj oblasti su retke i neredovne. Odmah posle kiše unutar vilinskih krugova može da se pojavi trava, koja se ubrzo osuši, iako opstaje u predelima van njih.

Getzin je pratio sporadične padavine u 10 regiona, ispitujući travu, njeno korenje i izdanke, kao i sva potencijalna oštećenja korena izazvana termitima. Analizirao je okolnosti sušenja trave i postavio senzore vlage u zemljištu u i oko vilinskih krugova.

Deset dana nakon padavina u unutrašnjosti vilinskih krugova bilo je vrlo malo mlade trave, pokazalo je istraživanje, koja je ubrzo nakon nicanja počela da se suši. Dvadesetak dana posle kiše sva se trava unutar krugova osušila, dok je okolna trava ostala „zelena i meka“.

Koreni mrtve trave unutar krugova bili su duži, ili čak duži, od korena izvan njih, što sugeriše da su biljke koje traže vodu uložile mnogo truda u rast korena. Naučnici nisu pronašli dokaze da se termiti hrane korenima.

“Iznenadni nedostatak trave za većinu područja unutar krugova ne može se objasniti aktivnošću termita jer nije bilo biomase kojom bi se ovi insekti hranili. Ali što je još važnije, pokazali smo da termiti nisu odgovorni za formiranje krugova jer je trava počeo da umire odmah nakon padavina bez ikakvih znakova da jedu termit”, rekao je Getzin.

Senzori tla su zabeležili sporo smanjenje vlage u zemljištu unutar i izvan krugova nakon kiše, kada trava još nije bila dobro ukorenjena. Čak i nakon što se okolna trava razvila, vlaga u tlu je svuda nestala.

“Zbog intenzivne vrućine u pustinji Namib, trave se konstantno transpiraju i gube vodu. Zbog toga stvaraju vakuume vlage u zemljištu oko korena i tako privlače vodu”, objasnio je Getzin.

„Formiranjem oblikovanih pejzaža ravnomerno raspoređenih vilinskih krugova, trave deluju kao inženjeri ekosistema i imaju direktnu korist od vodnih resursa stvorenih prazninama u vegetaciji“, dodao je on.

Izvor: Information for the Media – Georg-August-Universität Göttingen