U braku, a zaljubljena u drugog: Šta sada?

Dešava se brak nije potpuno sagoreo, da žena oseća da želi da bude sa svojim mužem, ali na drugačiji način. Tada možete preraditi ono što se dešava kroz psihološke tehnike i tako spasiti porodicu. Ako je odnos sa vašim supružnikom prazan i ako ne osećate više nikakvu privlačnost, naprotiv –  možete ga napustiti.

Ovde je ključno vaše osećanje, samo vi možete presuditi ima li vaša veza sa suprugom budućnost ili ne.

— Read on www.lepotaizdravlje.rs/medju-nama/veze-ljubav_i_seks/u-braku-a-zaljubljena-u-drugog-sta-sada/

Korisnost konflikta

Konflikt je koristan oblik odnosa. Konflikt nije stvoren radi uništenja, njegova suština je drugačija, on otkriva laži.
Većina ima negativan stav prema konceptu konflikta kao „sukoba“: Vide agresiju, svađe, ratove. Ali to je izopačeno gledište, koje je stvorilo izopačeno društvo.

U stvari, konflikt pokazuje samo jedno – nedoslednost, a to je izuzetno važna činjenica. Važno je za živo, a ne za anestezirano, prosečno mrtvo društvo.
Konflikt pokazuje da nešto ne ide glatko, da nešto ide naopako. Pravovremena identifikacija konflikta omogućava brzu reakciju. Ljudi koji izbegavaju stvarni konflikt, akumuliraju ove destruktivne faktore u sebi. Kao rezultat toga, mogućnost razaranja i destrukcije se eksponencijalno povećava.

Konflikt omogućava da rešite problem u trenutku kada se pojavi, a da ne dovede do destrukcije.
Zataškavanje konflikta dovodi do neizbežne eksplozije.
Ponekad je ova eksplozija usmerena ka spolja, a ponekad unutra.

Morate biti sposobni da idete u konflikt, da budete sposobni da se ophodite sa njim kao pozitivnim faktorom. Identifikovanje konfliktnih tačaka na početku izgradnje odnosa može sprečiti mnogo lomova kasnije. Uopšteno govoreći, sposobnost da se identifikuju konfliktne tačke na osnovu najbeznačajnijih informacija je veliki talenat i posebna umetnost.
Problem savremenog društva je u tome što ono iskrivljuje sve, uključujući i koncept konflikta.

Konflikt nije skandal. Konflikt je rezultat jasnoće, uočavanja početka uzroka remećenja poretka.
Naravno, tu je i pitanje poverenja u onoga ko otkriva konflikt. Na kraju krajeva, samo retki su u stanju da kažu čoveku „Ti si niko i ništa“ samo zato što je zaista tako, a ne zato što bi ga uvredili ili kontrolisali. Ova situacija je pojednostavljena i shvatljiva tamo gde su ljudi zadržali prvobitno izgrađene relacije nastavnik-učenik. Tako svi učenici shvataju da ako ih nastavnik kritikuje, onda to nema veze sa ponižavanjem i zlostavljanjem, već im on im pomaže da postanu bolji i jači.

Pravo umeće upravljanja konfliktom omogućava ispravljanje situacije u samom njenom nastanku, izbegavajući najteže posledice.
Inače, mogućnost da se uđe u konflikt nema nikakve veze sa emocionalnom agresijom. Konflikt uopšte ne treba da ima preneseno značenje u smislu pitanja „Ko si ti?“. Konflikt bi trebao da znači: „Pogledaj, ovde grešiš. Može se to ispraviti“.

Voćni obrok

Humanoidi

“Ispiranje mozga, kao i malarija, bolest je izloženosti.
Stavite ljude u okruženje malarije i većina njih će dobiti bolest. Stavite ih u situaciju za ispranje mozga i većini njih će biti isprani mozgovi.
Koncept “ispiranja mozga” je, naravno, nenaučan i grub. Mozak nije prljava odeća, već bioelektrični računar koji egzistira u mreži od više od 110 milijardi nervnih ćelija, sposobnih za stotine milijardi istovremenih međusobnih veza, više od broja nebeskih tela u univerzumu.
Više od 100 miliona procesa se programira svakog minuta na ovom elegantnom mikrominijaturnom računaru.
Mozak i nervni sistem, kao i drugi delovi tela, dizajnirani su i programirani u genetskom kodu. Čovek je, kao i svi drugi oblici života, prvenstveno „džinovski robot napravljen od DNK da bi napravio još više DNK“, kako je tvrdio Nobelov genetičar Herman J. Miler.
Svi smo mi neurogeni roboti.
Sve dok ne priznamo činjenicu sopstvenog robotskog postojanja, ma koliko to bilo neprijatno za hrišćanske teologe ili sentimentalne humaniste, tek tada možemo naučiti da preuzmemo kontrolu nad svojim nervnim sistemom i reprogramiramo svoje individualne programe.”
👇
Timothy Francis Leary, američki pisac, psiholog i aktivista

Vežbe opuštanja