Kada će biti moguće uskladištiti ljudski um u kompjuter?

Nakon što umremo, naš mozak vrlo brzo prolazi kroz značajne promene koje su i hemijske i strukturne prirode. Posle manje od deset minuta bez snabdevanja krvlju i kiseonikom, naši neuroni nepovratno umiru. A kada neuroni umru, oni gotovo odmah gube sposobnost komunikacije, njihova strukturna i funkcionalna svojstva se brzo menjaju. To znači da oni više nemaju svojstva prikupljanja i čuvanja informacija koje imaju dok smo (i dok smo mi) živi.
Ali još problematičnija činjenica je da naši mozgovi stalno stare i istrošenije tokom našeg života: od 20. godine gubimo oko 85.000 neurona dnevno.
Međutim, nemojte previše brinuti o tome (ali brinite umereno), jer uglavnom gubimo neurone koji nisu našli svoju svrhu, nisu pozvani da se upuste u bilo kakvu obradu informacija.
Ovo pokreće program samouništenja ćelija (koji se naziva apoptoza). Drugim rečima, skoro sto hiljada naših neurona se ubija svaki dan. Drugi neuroni umiru zbog iscrpljenosti, slabe cirkulacije, bolesti ili infekcije.

Извор: Kada će biti moguće pohraniti ljudski um u računalo? – Zabava @ Bug.hr

Raspad – Dubravka Stojanović

“Što se tiče EU, njen raspad ne može biti miran zbog toga što bi to bio strašan potres.
Samo propast evra bi bio potres čije razmere ne možemo ni da zamislimo. To bi bilo neuporedivo i sa onim slikama iz Amerike 1929-1931. To je prvo. Drugo, da se raspadne nešto u šta je toliko uloženo mora biti zato što su u ključnim evropskim zemljama pobedile te razne zlatne zore. Ona se ne može raspasti bez unutrašnjeg skretanja ekstremno desno u Nemačkoj ili Francuskoj (hajde, Grčku ćemo nekako i da preživimo).
Tako da je raspad EU moguć tek posle tih unutrašnjih skretanja na debelo desno, a ako se već skrene na debelo desno i sruši se EU, onda će mnogi poželeti da nešto ušićare i vrate neki stari račun i dug. A mi ćemo jedva dočekati da ostanemo bez vaspitačice u vrtiću i da se vratimo na ono gde smo nasilno zaustavljeni 1995. u Bosni i 1999. na Kosovu. Mi ćemo se prvi istaći sasvim sigurno, ne zato što je to fatum ili zato što je to naša sudbina, nego zato što mi čekamo tu situaciju, jer se nismo nikada pomirili sa tim da treba živeti na nekom drugom programu i raditi na sopstvenom razvoju, ne daj bože obrazovanju ili takvim nekim stvarima.
Svaki nered u Evropi nas vraća u nekontrolisan zločin, iz kojeg smo izašli samo spoljnom diplomatskom i vojnom intervencijom.

Извор: Raspad – Dubravka Stojanović – Peščanik

Denis Martinović, psiholog: “Nedostaje prevencija za brigu o mentalnom zdravlju u Crnoj Gori”

Govoriti o tradiciji danas iz ugla mladog čovjeka predstavlja apstraktan pojam. Mladi nisu sputani stegama jednog materijalnog, odnosno nematerijalnog dobra, već im je na raspolaganju lepeza materijalnih dobara, a oni iz takve ponude slobodno biraju koju žele. Međutim, ta želja koja za koju mladi smatraju da im je slobodna obično bude usmjerena i dirigovana od strane, prije svega, agenasa (prenosilaca) socijalizacije, prvo porodice ali kasnije najintenzivnije vršnjaka. Ovo je samo jedan dio odgovora na pojam tradicije kako ste i pomenuli gdje se isti mora redefinisati i u sociološkom smislu proširiti uzimajući u obzir sve izazove koje prate savremeno društvo. Razvoj društva ide u pravcu kreiranja “globalnog sela”, kako bi rekao Marshall McLuhan, aludirajući da do informacije možemo lako i brzo doći. Generacije kojima pripadamo svjedoče nekoliko tranzicija. Od vremena sa velikim ekranima bez daljinskog upravljača i fiksnog telefona, preko dial-up interneta i pojave mobilnog telefona, do optičkog interneta, smart telefona i televizora sa komandama na daljinu. Pomenuto su tranzicije koje sigurno nisu konačne, a ono što je bitno iz aspekta čovjeka i generacije koje su ispratile svaku navedenu promjenu jeste to da iste proizvode stres, odbacivanje navika i formiranje novih, kao i određene frustracije.
— Read on balkans.aljazeera.net/amp/teme/2022/10/23/martinovic-problem-je-nedostatak-preventivnih-mehanizama-za-brigu-o-mentalnom-zdravlju

Ukrajinski safari – Slavoj Žižek

“Mnogi zapadni levičari idu na ruku Putinu.
Viši savetnik u Atlantskom savetu Harlan Ulman piše: „Klemanso je primetio da je ’rat suviše važan da bi se prepustio generalima‘. Da li se može reći da je Ukrajina suviše važna da bi se prepustila Zelenskom? Sjedinjenim Državama je potrebna izlazna strategija kako bi se zaustavili nasilje i rat.“

Levičari od Noama Čomskog do Džefrija Saksa (da ne pominjemo mnoge ruske apologete na desnici) zauzeli su slične stavove. Pošto su u početku insistirali da Ukrajina ne može da dobije rat protiv Rusije, sada sugerišu da ona i ne treba da pobedi, jer bi to sateralo Putina uza zid i on bi postao opasan.

Ali da smo slušali savete mirovnjaka i odbili da pošaljemo oružje u Ukrajinu, ta zemlja bi sada bila okupirana, a njeno potčinjavanje bi se sprovodilo daleko većim zverstvima od onih u Buči, Izjumu i mnogim drugim mestima.”

Извор: Ukrajinski safari – Slavoj Žižek – Peščanik

Poražavajući rezultati istraživanja o navikama naših građana

Istraživanje Zavoda pokazuje da stariji građani ubedljivo najviše čitaju domaće pisce, a mladi daleko više savremenu u poređenju s klasičnom literaturom. Kupci u knjižarama to i potvrđuju.

– Knjige kupuju i stariji i mlađi, samo se razlikuju žanrovi koje biraju, mada ima i preklapanja. Naši kupci vole knjige koje se bave domaćom istorijom, neobičnim zanimljivostima koje su manje poznate.

Извор: Poražavajući rezultati istraživanja o navikama naših građana (2): Volimo ljubiće i krimiće – Vesti online