“Filozofske refleksije”

“Antički grčki mislioci su tragali za stvarima od kojih je svet napravljen.
Za Talesa je to bila voda, za Anaksimena vazduh, za Anaksimandra kombinacija toplog i hladnog. Empedokle je proširio koncept materije na četiri neuništiva elementarna principa, a za Anaksagora se kaže da je predložio bezbroj generativnih semena koje čine prirodu stvari.
Atomisti su dalje apstrahovali seme predlažući mnoge čestice koje se kreću u praznini. Pitagorejci su istinu sveta pronašli u brojevima, njihovim proporcijama i odnosima, a Parmenid, najmetafizičniji od njih, izložio je svoju teoriju o kosmosu uz pomoć moći logičkog mišljenja.
Heraklit je otišao drugim putem. Njegov metod je više psihološki. Nije pretpostavio nikakvu osnovnu supstancu, nije apstrahovao svet osećanja u brojeve, atome ili izjave o biću uopšte. Umesto toga, rekao je da ništa nije stabilno; sve je u pokretu. Šta god da kažete o nečemu, suprotna izjava će biti podjednako tačna. On je uveo jezik u igru kosmološkog mišljenja. Izjave će uvek biti kontradiktorne, relativne, subjektivne. „Ljudi otupljuju svoj um besmislicama, ne znaju da koriste uši i oči“ (fragment 4). „Nedostaje im sposobnost da slušaju i govore“ (fragment 6). Ne možete poznavati svet na način prirodne filozofije, matematike ili deduktivne logike. Jer: „Po kosmičkom pravilu… sve se menja“ (fragment 36). „Sunce je novo svaki dan“ (fragment 32). „Na ulasku u istu reku sve više teče voda“ (fragment 41).
Ime za ovaj promenljivi tok ili proces u današnjim terminima je „vatra“, metafora za promenljiva značenja svake istine.
Dakle, verbalno predstavljanje ili logos sveta je takođe vatra.
Istina, mudrost, znanje, stvarnost – ništa ne može da stoji odvojeno od ove vatre, koja ne dopušta nikakvu objektivnu nepromenljivost. Heraklitova vatra, treba naglasiti, nije ni metafizički entitet, poput elemenata svojih srodnika, ni duhovna energija, ni materijalna supstanca, vatra koja peče ruku. Njegova vatra je metaforična, to je psihološki intenzitet koji prodire u sve doslovnosti, to je brza vatra koja prolazi kroz ruku, sagorevajući sve što pokušava da zgrabi stvarnost i zadrži je. Ova vatra, kao aktivni princip dekonstrukcije, briljantno se dekonstruiše.”
👇
Džejms Hilman , američki psiholog

Naučnici transformisali vodu u zlatni metal? 😨

U potpuno ludom eksperimentu, naučnici su transformisali destilovanu vodu u metal na nekoliko sekundi, dozvoljavajući tečnosti da sprovodi elektricitet.

Nefiltrirana voda već poseduje sposobnost provođenja elektriciteta, jer u sebi ima soli. Sa druge strane, destilovana voda sadrži samo molekule vode.

Teoretski, ako bi neko napravio dovoljno veliki pritisak na vodu, molekuli vode bi se zbili zajedno i njihove orbite elektrona bi se preklopile. Ovo bi omogućilo elektronima da slobodno jezde između molekula i tehnički bi vodu pretvorile u metal.

Извор: ALHEMIJA: Naučnici transformisali vodu u zlatni metal? 😨 | Red Portal

Američka vojska raspoređena blizu ukrajinske granice

Američka 101. Vazdušno-desantna divizija raspoređena je u Evropi, tačnije u Rumuniji, u blizini granice s Ukrajinom, prvi put u 80 godina, usled sve većih tenzija između Rusije i NATO, javila je američka TV stanica Si-Bi-Es.

Jedinica lake pešadije obučena je da se u roku od nekoliko sati rasporedi na bilo koje bojno polje na svetu, spremna za borbu.

Извор: Američka vojska raspoređena blizu ukrajinske granice

Diego Rodrigo de Silva y Velázquez

Postavši u 29. godini dvorski slikar, Velaskez je odjednom postao čuven i mnogo tražen. Radi veliki broj portreta članova kraljevske porodice i dvorskih velikaša, ali njegova najznačajnija slika iz tog prvog madridskog perioda je Bah sa pijanicima (Los Borrachos).

Rodio se u Sevilji u porodici koja je pripadala nižem plemstvu. Od detinjstva je pokazivao talent za slikarstvo i otac ga je posle dovršene škole dao u atelje ekscentričnog Herere, kod koga je ostao samo nekoliko nedelja pa je prešao kod Pačeka, koji nije bio veliki slikar, ali je bio dobar učitelj. Njegovom kćerkom Huanom (Juana) Velaskez se u devetnaestaoj godini oženio.

Učio je više posmatrajući i studirajući prirodu, nego od svojih učitelja i starih majstora a, kao i svi njegovi mladi savremnici, pao je pod uticaj Karavađa, slikajući scene iz običnog, svakodnevnog žiovota, ali se već i tu nazire veliki budući slikar, koji će biti potpuno svoj. Međutim, ove intimne scene neće kasnje interesovati velikog majstora, jer je kao čovek bio miran, odmeren, zatvoren u sebe, držeći se uvek na odstojanju prema drugima.

Postavši u 29. godini dvorski slikar, Velaskez je odjednom postao čuven i mnogo tražen. Radi veliki broj portreta članova kraljevske porodice i dvorskih velikaša, ali njegova najznačajnija slika iz tog prvog madridskog perioda je Bah sa pijanicima (Los Borrachos). Polunagi mladi Bah je okružen ljudima iz naroda sa pijanim izrazima lica, pa je ova scena, po glavnoj ličnosti mitološka, stavljena u okvir običnog života.

Извор: Diego Rodrigo de Silva y Velázquez – Impuls

“Ovaj put je zaista stigao kraj istorije”

Fukujama, američki filozof japanskog porekla, inače je poznat i po svojoj knjizi “Kraj istorije i poslednji čovek”, kojuje izdao početkom 90-ih godina.

Radi se o njegovom najpoznatijem, istovremeno žestoko osporavanom, ali i kritički i nekritički hvaljenom delu. Koncept se najčešće interpretira na način da je njim Fukujama želeo da označi završetak jednog dugog istorijskog razdoblja s tezom da krajnju tačku tog razdoblja predstavlja epoha zapadnjačke liberalne demokratije uvezane s ekonomijom kapitalizma što, opet, neki tumače drugačije.

Fukujama sada kaže da su tokom protekle decenije globalnu politiku oblikovale jake države čiji čelnici nisu bili ograničeni zakonom ili ustavom. Rusija i Kina, tvrdi on. Ove dve zemlje, pokazivale su da su sposobnije da reše svaki problem, u odnosu na liberalne demokratije koje su prespore. I taj talas se širio.

Ali, tokom ove godine postalo je očigledno da postoje ključne slabosti u srži ovih jakih država.

Ovaj filozof istiće dve takve ključne slabosti: kao prvo, koncentracija moći u rukama jednog vođe na vrhu gotovo da garantuje nekvalitetno donošenje odluka, a s vremenom proizvodi zaista katastrofalne posledice. Kao drugo, odsutnost javne rasprave i debate u ‘jakim‘ državama, kao i bilo kakvog mehanizma odgovornosti, znači da je podrška vođe plitka i da može da doživi eroziju u trenutku.

S druge strane, Fukujama ističe da su liberalne demokratije tokom istorije izdržale sve krize, a ljudi se tom konceptu vraćaju jer niko ne želi da živi pod diktaturom. Milioni ljudi koji napuštaju siromašne, korumpirane ili nasilne zemlje kako bi tražili bolji život, ne u Rusiji, Kini ili Iranu, već na liberalnom, demokratskom Zapadu, dobro to demonstriraju.

Slabosti „jakih“ država dobro su se ogledale u Rusiji, navodi Fukujama. Ruski predsednik Vladimir Putin jedini donosi odluke – čak je i bivši Sovjetski Savez, navodi, imao politbiro u kojem je partijski agent morao da proverava političke ideje.

Извор: “Ovaj put je zaista stigao kraj istorije” – B92