Dnevne arhive: 10/10/2022

Ako ‘daljinski’ mogu da kontrolišu vinske mušice, da li ga mogu kontrolisati ljudi?

Američki naučnici napravili su značajan korak ka bežičnoj kontroli moždane aktivnosti na daljinu: uspeli su da ‘hakuju’ mozgove vinskih mušica i nateraju ih da rašire krila pritiskom na dugme na daljinskom upravljaču.
Naučnici sa Univerziteta Rajs u Hjustonu prvi su genetski modifikovani vinske mušice da im daju deo neurona koji su osetljivi na toplotu. Izabrali su neuronske kanale koji kontrolišu krila, a ideja je bila da kada ovi kanali osete toplotu, muve počnu da mašu krilima. Zatim su u svoj mozak ubrizgali nanočestice oksida gvožđa, koje se zagrevaju kada se aktivira obližnji magnet.
Sam eksperiment je izgledao ovako: mušice su postavljene na vrh magnetne zavojnice, a kada se aktiviralo magnetno polje, muve su počele da rašire svoja krila za manje od jedne sekunde. Naučnici sa Univerziteta Rajs tvrde da je njihova nova tehnologija bila u stanju da bežično pokrene neurološke aktivnosti 50 puta brže od bilo koje prethodne tehnologije. Takođe su ocenili da bi njihovo istraživanje moglo da predstavlja ‘sveti gral’ neuroinženjeringa, jer bi tehnika mogla da se koristi u brojnim oblastima, od lečenja bolesti do razvoja interfejsa za bežičnu komunikaciju između ljudi i mašina.
„Okupili smo stručnjake za genetski inženjering, nanotehnologiju i elektrotehniku. Uspeli smo da spojimo sve delove mozaika i dokažemo da je ova ideja izvodljiva u stvarnosti“, rekao je vođa tima Džejkob Robinson. On je objasnio da naučna zajednica za proučavanje mozga ili lečenje neuroloških poremećaja traži alate koji su “neverovatno precizni, ali i minimalno invazivni”.
„Daljinska kontrola odabranih neuronskih kola koja koriste magnetna polja mogla bi biti „sveti gral“ neurotehnologije. Naš rad čini važan korak ka tom cilju jer povećava brzinu daljinske magnetne kontrole’, dodao je Robinson. Proklamovani cilj tog istraživanja je da se ovom vrstom tehnologije stimuliše vizuelni korteks slepih pacijenata da povrati bar deo vida. Slične tehnike su korišćene za kontrolu kretanja miševa, što bi moglo dovesti do boljih tretmana za probleme kretanja koji imaju korene u mozgu. Istraživanje je finansirala DARPA, agencija Ministarstva odbrane SAD zadužena za razvoj najnovije vojne tehnologije. Nećemo ni pokušavati da nagađamo o kojim svrhama razmišljaju američki vojni stratezi za ovu novu tehnologiju.


Darko Rundek – Sjaj Što Izdaje (Remastered 2022)

Pre tačno 20 godina izašao je  album „Ruke”.
Darko Rundek i Menart odlučili su da ovu godišnjicu proslave izdavanjem remasterovanog reizdanja na duplom vinilu u boji i na CD-u.
Vinil uključuje bonus od četiri neobjavljene verzije pesama: „Untitled II“, „Grane smo na vetu“, „Tranzit“ i „Kao vjetar“.

Извор: Darko Rundek – Sjaj Što Izdaje (Remastered 2022)

Lidija Deduš: Kurcobolja 

Neki su ljudi, jednostavno, stvoreni za samopouzdanje i ono im oduvijek dobro stoji. Valjda su ih tako odgajali roditelji, možda su ih (nezasluženo) hvalili, možda su im povlađivali ili ih razmazili, ili je možda i to samopouzdanje fasada iza koje se kriju pljesnjivi zidovi – ne znam. Moje samopouzdanje nikad nije bilo niti ta fasada, više je ličilo na loše ofarbane zidove s kojih se cijedi boja. I tako je bilo sve dok nisam, valjda s godinama i iskustvom, možda i nekom skromnom mudrošću, shvatila da me, u stvari – boli kurac.

Kurcobolja je divna ljudska osobina, ako ne uključuje nanošenje boli i nepravde drugima. Kurcobolja dolazi s godinama i, najčešće, iznenada. Čovjek odjednom postane svjestan da ga boli kurac hoće li netko kritizirati njegov izgled i rad, hoće li mu netko dati pravo na školovanje, hoće li mu netko zakerati što, umjesto ašova, mlati knjigom, što spava do deset, što je mlijeko bijelo, što je jaje cijelo. Kurcobolja nije boljka, ona je lijek. Kurcoboljom se liječi manjak samopoštovanja zbog neoprane kose, viška kilograma, hrapavih peta, neodrezanih noktiju, bubuljice na bradi, hormonalnih tjelesnih mirisa koji se nikakvim dezodoransima ne mogu ukrotiti, jer ne mogu. I povrh svega, s kurcoboljom se dolazi kući nakon preteškog tjedna i migrena na poslu s ljudima koji nikad nisu upoznali blagodati kurcobolje, i pogleda se u ogledalo i samom sebi se kaže: Baš si mi danas nešto lijepa, Lidija.

Извор: Deduš: Kurcobolja – nomad.ba

Populisti protiv izborne volje – Jan-Werner Müller 

Važno je imati na umu da populistička retorika urušava demokratsku političku kulturu zemlje čak i ako se izbori ne završe pobunom u stilu šestojanuarskog napada na Kapitol. Populistički političari indoktriniraju pristalice tako da nikada ne veruju sistemu i uvek prvo pretpostave da izbornim rezultatima iza scene manipulišu razne elite. To ne znači da su izborni zakoni i procesi savršeni i bez nedostataka.
U Sjedinjenim Državama može se kritikovati sve, od propisa koji regulišu finansiranje kampanja do praktičnih teškoća građana koji pokušavaju da glasaju (mnoge od tih teškoća posledica su zakona donetih upravo da bi se otežalo učešće na izborima). Ali postoji velika razlika između kritike nedemokratskih odlika sistema i odbacivanja čitavog procesa kao nedemokratskog samo zato što ste izgubili izbore. Utemeljena kritika osnažuje demokratiju dok je proglašavanje izbornog procesa za prevaru potkopava.
Poricanje izbornih rezultata je naročito verovatno ako je izborno telo polarizovano, jer se tako otvara prostor za političke preduzetnike kao što su Trump i Bolsonaro (ni jedan ni drugi ne vezuju svoju sudbinu za političke partije). Bolsonaro je prelazio iz jedne partije u drugu, a tokom dve godine mandata nije pripadao nijednoj partiji. Trump dominira u Republikanskoj stranci, ali nikada joj nije bio lojalan (nekada je bio demokrata). Obojica su stekli mnoštvo vernih sledbenika koristeći društvene mreže i tako se oslobodili potrebe za podrškom partijskog aparata koji je nekada bio preduslov za ozbiljnu političku mobilizaciju.
U odsustvu funkcionalnih partija, ni jedan ni drugi u sopstvenom političkom bloku nemaju nikoga ko bi ih mogao obuzdati; takođe, ni jedan ni drugi nemaju nikakvu filozofiju vođenja države ili konzistentan politički program. Obojica, zapravo, vode lične kulturne ratove bez kraja; da imaju politički program do kog im je stalo, možda bi bili spremni da se povuku i prepuste vođstvo rivalu iz sopstvenih redova koji ima više izgleda da pobedi na sledećim izborima i program sprovede u delo. Od takvih figura može se očekivati da će ići na sve ili ništa i uporno poricati poraz iako dobro znaju da su izgubili. Mnogo teže posledice proizvode reakcije njihovog okruženja. Trump je uspeo da prihvatanje velike laži pretvori u lakmus test za pripadanje Republikanskoj stranci. Otuda mnogi od republikanskih kandidata za visoke funkcije odbijaju da se izjasne da li su spremni da se pomire sa izbornim porazom u novembru.
Bolsonarizam u Brazilu je manjinska pozicija, ali njegov protagonista se trudi da pridobije vojsku, a već uživa široku podršku među pripadnicima policije. Ono što populisti nazivaju „tihom većinom“ zapravo je grlata manjina, kao u slučaju Trumpovih i Bolsonarovih pristalica. I mada manjine imaju puno pravo da se čuje i njihov glas, stvarna većina nema pravo da ćuti pred manjinom koja postaje antidemokratska i nasilna.

Извор: Populisti protiv izborne volje – Jan-Werner Müller – Peščanik

Rat u Ukrajini i lažni proroci sa zapada 

Na levici ljudi poput Noama Čomskog veruju da je Sovjetski Savez bio odličan u svemu što je bitno, na primer u antiamerikanizmu. Još više iznenađuje to što neki od njih i dalje misle da je savremena Rusija, svetski šampion u nejednakosti, oličenje izgubljenog raja levice.

Na dan ruske invazije, moćni nemački ministar finansija Kristijan Lindner rekao je ukrajinskom ambasadoru da će Kijev pasti sledećeg dana. Ambasador Andrij Melnik pokušao je da mu protivreči, a onda se rasplakao. Dva meseca kasnije, Lindner se zakleo da će Nemačka zauvek podržavati Ukrajinu. S druge strane Atlantika, uticajna direktorka magazina The Nation Katrina vanden Huvel napisala je nedelju dana pre ruske invazije: „Ukrajina je evropska verzija propale države“. Navela je (pogrešno) trojicu američkih predsednika koji su odbili da pruže vojnu pomoć Ukrajini, jer ta zemlja „nije vredna odbrane“. Konačno, predložila je „sporazum koji Ukrajini garantuje suverenitet i nezavisnost u zamenu za garancije njene neutralnosti“. Međutim, Ukrajina se odrekla nuklearnog oružja i stekla suverenitet i nezavisnost još pre 30 godina – uz garancije SAD-a, Rusije i mnogih drugih zemalja.

Извор: Rat u Ukrajini i lažni proroci sa zapada – Alexander Etkind – Peščanik