Dnevne arhive: 08/10/2022

Egzistencijalne ljudske potrebe, prema Erihu Fromu

Komentarišite

Potreba za povezivanjem
Da bi se oslobodili osećaja izolovanosti od prirode i otuđenosti, svi ljudi treba da brinu o nekome. To znači učestvovati u nečijem životu i biti odgovoran za nekoga.
To je idealan način da se čovek poveže sa svetom je kroz „produktivnu ljubav“, pomažući ljudima da rade zajedno i da u isto vreme zadrži svoju individualnost. Ako potreba za uspostavljanjem veza nije zadovoljena, ljudi postaju narcisoidni. Brane samo svoje interese i nisu u stanju da veruju drugima.

Potreba za prevazilaženjem
Svi ljudi treba da prevaziđu svoje pasivne životinjske prirode da postanu aktivni i kreativni kreatori svog života. Optimalno rešenje za ovu potrebu leži u stvaranju. Stvaralački rad (ideje, umetnost, materijalna dobra ili podizanje dece) omogućava ljudima da se uzdignu iznad slučajnosti i pasivnosti svog postojanja i na taj način postignu osećaj slobode i sopstvene vrednosti. Nemogućnost da se zadovolji ova vitalna potreba je uzrok destruktivnosti.

Potreba za korenima
Ljudi moraju da osećaju da su sastavni deo sveta. Ova potreba nastaje od samog rođenja, kada se prekidaju biološke veze sa majkom. Do kraja detinjstva svaka osoba odustaje od sigurnosti koju pruža roditeljsko staranje. U kasnom odraslom dobu, svaka osoba se suočava sa realnošću da je odsečena od samog života kako se smrt približava. Zbog toga ljudi tokom celog života osećaju potrebu za korenima, temeljima, za osećajem stabilnosti i snage, slično onom osećaju sigurnosti koji je veza sa majkom davala u detinjstvu. Nasuprot tome, oni koji održavaju simbiotski odnos sa svojim roditeljima, domom ili zajednicom kao način da zadovolje svoju potrebu za korenima nisu u stanju da iskuse svoj lični integritet i slobodu.

Potreba za identitetom
Ljudi doživljavaju unutrašnju potrebu za identitetom sa samim sobom. U identitetu koji ih čini drugačijima od drugih i shvataju ko su i šta su zapravo. Svaka osoba treba da bude u stanju da kaže: „Ja sam ja“. Pojedinci sa jasnom i jasnom svešću o svojoj individualnosti sebe doživljavaju kao gospodare svog života, a ne kao da stalno prate tuđa uputstva. Kopiranje tuđeg ponašanja, čak do slepog konformizma, onemogućava osobi da postigne istinski osećaj identiteta.

Potreba za sistemom verovanja i posvećenošću
Ljudima je potrebna podrška da objasne složenost sveta. Ovaj sistem orijentacije je skup verovanja koja vam omogućavaju da sagledate i shvatite stvarnost.
Ljudima je potrebna i odanost nečemu (najvišem cilju), što bi za njih bio smisao života. Takva posvećenost omogućava prevazilaženje izolovanog postojanja i daje smisao životu.