Lažljivi naučnici ne oklevaju da „lažiraju” rezultate

Termin kriza replikacije skovan je pre nešto manje od dve decenije i odnosi se na činjenicu da se nalazi u nauci o ponašanju često ne mogu ponoviti, jer istraživači ne dobijaju rezultate uporedive sa originalnom, recenziranom studijom, kada ponove tu studiju koristeći slične procedure.
Iz tog razloga, mnogi naučnici dovode u pitanje tačnost objavljenih nalaza i pozivaju na pojačano ispitivanje istraživačkih praksi u psihologiji.
Ali šta je izazvalo krizu replikacije u psihologiji?
Godinama su neki naučnici upozoravali da određeni načini prikupljanja, analize i izveštavanja podataka, koji se često nazivaju upitnom istraživačkom praksom, povećavaju verovatnoću da će rezultati izgledati statistički značajni kada to nisu. Jedan pokušaj u 2015. da se reprodukuje sto psiholoških studija uspeo je da reprodukuje isti rezultat u samo njih trideset devet.
U 2018. godini, replikacija istaknutih naučnih studija pokazala je da je samo četrnaest od dvadeset osam bilo replicirano, a pokušaj da se repliciraju studije čiji su rezultati objavljeni u vrhunskim časopisima Nature and Science otkrio je da samo trinaest od dvadeset i jednog rezultata može biti reprodukovano.

Извор: Lažljivi znanstvenici ne prežu od ‘fejkanja‘ rezultata

Ostavite komentar

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s