Lažljivi naučnici ne oklevaju da „lažiraju” rezultate

Termin kriza replikacije skovan je pre nešto manje od dve decenije i odnosi se na činjenicu da se nalazi u nauci o ponašanju često ne mogu ponoviti, jer istraživači ne dobijaju rezultate uporedive sa originalnom, recenziranom studijom, kada ponove tu studiju koristeći slične procedure.
Iz tog razloga, mnogi naučnici dovode u pitanje tačnost objavljenih nalaza i pozivaju na pojačano ispitivanje istraživačkih praksi u psihologiji.
Ali šta je izazvalo krizu replikacije u psihologiji?
Godinama su neki naučnici upozoravali da određeni načini prikupljanja, analize i izveštavanja podataka, koji se često nazivaju upitnom istraživačkom praksom, povećavaju verovatnoću da će rezultati izgledati statistički značajni kada to nisu. Jedan pokušaj u 2015. da se reprodukuje sto psiholoških studija uspeo je da reprodukuje isti rezultat u samo njih trideset devet.
U 2018. godini, replikacija istaknutih naučnih studija pokazala je da je samo četrnaest od dvadeset osam bilo replicirano, a pokušaj da se repliciraju studije čiji su rezultati objavljeni u vrhunskim časopisima Nature and Science otkrio je da samo trinaest od dvadeset i jednog rezultata može biti reprodukovano.

Извор: Lažljivi znanstvenici ne prežu od ‘fejkanja‘ rezultata

Jedino mesto opstanka

Novi kontinent koji će nastati u budućnosti

U geološkoj istoriji Zemlje tokom poslednje 2 milijarde godina, kontinenti su se spajali, a zatim udaljavali na svakih 600 miliona godina.
Buduće ponovno ujedinjenje će se najverovatnije dogoditi kada se zapadne obale Amerike spoje sa Azijom ili se njihove istočne obale spoje sa Evropom i Afrikom. Fundamentalne promene dolaze duboko unutar Zemlje, a nova istraživanja potvrđuju verovatan scenario za stvaranje upravo takvog kontinenta, koji će okruživati samo jedan okean, ali tamo za 250 miliona godina.

Izvor: https://www.iflscience.com/meet-the-world-s-next-supercontinent-amasia-65564

Na prednjem sedištu auta

Inari

Inari je najveće jezero severne Finske, u finskom delu Laponije. Pripada arktičkom klimatskom pojasu. Nadmorska visina mu je 114 m. a maksimalna dubina 60 m. Jezerska voda je ispunila najniži deo prostrane doline, koja je sa južne i zapadne strane zatvorena.