Odnos Ego – Sopstvo u kliničkoj praksi: Put do individuacije

“Jung je svoju teoriju razvijao tokom dugog perioda, počevši od 1912. godine, postepeno prevazilazeći prepreke i protivrečnosti. Prema ovoj teoriji, kao što se čovek rađa sa određenom telesnom strukturom prilagođenom „potpuno definisanom svetu u kome ima vode, svetlosti, vazduha, soli, ugljenih hidrata“, tako i on ima urođenu mentalnu strukturu prilagođenu njegovo mentalno okruženje okruženje.
Ova struktura je arhetip.
Arhetipovi omogućavaju naš razvoj kao ljudskih bića. Oni spajaju svakog od nas sa celim čovečanstvom, budući da je isti za sve ljude – i današnje i one koji su umrli milenijumima – kao i građu kostiju, organa i nerava. Jung ih, za razliku od Frojda, ne smatra „pamćenjem tragova“, pošto arhetipovi ne prenose subjektivni sadržaj, već strukturu. Uprkos svom ranom, ne sasvim uspešnom terminu „primarna slika“, koji kao da implicira prisustvo sadržaja, Jung je insistirao da su arhetipovi prazne forme, pogodne za ispunjavanje univerzalnim ljudskim iskustvom u bilo koje vreme i na bilo kom mestu, bilo da se radi o rođenju, seksualnost, smrt, ljubav i gubitak, rast i propadanje, radost i očaj.
Svaki arhetip sadrži polaritete i instinktivnih telesno-fizičkih i psihičkih reakcija koje nisu povezane sa telom – na hladnoću i toplotu, na crno-belo, na bilo koje životne događaje. Za Jungovo sveobuhvatno učenje o arhetipovima se kaže da je u skladu sa modernom neuronaukom. Arhetipovi su mentalni ekvivalenti takozvanih neuronskih veza mozga: rođeni smo na svetu sa ovim strukturama, ali da li su one aktivirane ili ne zavisi od našeg životnog iskustva.
Ako osoba doživi neko specifično iskustvo (na primer, plaši se ljute majke), onda se ovo iskustvo registruje u određenoj neuronskoj vezi, koja je već spremna za aktivaciju. Slično tome, određeno iskustvo psiha mora registrovati u odgovarajuću arhetipsku strukturu (u ovom slučaju, unutar arhetipa Grozne majke). Dakle, arhetip je jedan od načina razmišljanja „uma“ u odnosu na „mozak“, ali bez identifikacije. Duboke recipročne veze između fizičkog i mentalnog su u srži i teorije arhetipova i neuronauke. Posle intenzivne psihoterapije beleže se promene u neuronskim vezama – intenzitet afekta je taj koji izaziva fizičke promene.
Teorija arhetipova i neuronauka otvaraju nam direktan put za razumevanje psihosomatskih simptoma u celom jedinstvu tela i uma.”
👇
Margaret Klark, američki psiholog

Smeh

„Volim ljude koji me zasmejavaju. Zaista mislim da je smeh ono što najviše volim. Leči mnoge bolesti. Možda je to najvažnije u čoveku.”
👇
Odri Hepbern, filmska i pozorišna glumica

Granica

Tiha je noć…

Psi bukvalno manipulišu ljudima, kaže nova studija

Psi su osetljivi na ljudsku pažnju, a to pokazuju i njihovi izrazi lica, koji su se pokazali kao aktivan oblik komunikacije sa ljudima, za razliku od opšteg uverenja da je to prirodan izraz emocija. Drugim rečima, to je naučeno ponašanje koje psi koriste samo kada je čovek u blizini. Istraživači su posmatrali ponašanje pasa kada su jeli sami i kada je čovek bio u blizini i primetili razlike. Primećeno je da češće podižu obrve da bi izgledale slađe kada su ljudi u blizini, kao i da isplaze jezik i druga karakteristična ponašanja. Veruje se da psi namerno žele da izazovu određenu reakciju kod ljudi.

 

Извор: Study Proves That Your Dog Really Is Deliberately Manipulating You | IFLScience