Ideje o životu i razlike

“Naše ideje o tome šta želimo od života verovatno nisu iste kao ono što život želi od nas“

👇
James Hollis, američki jungovski psihoanalitičar, autor i javni savetnik

„Privatno sopstvo“

“Od teoretičara čiji smo rad do sada razmatrali, Arnold Model je najbliže prepoznavanju primata unutrašnjeg sveta i njegove „duhovne“ stvarnosti. Modelova polazna tačka bila je čuvena Vinikotova izjava: „Svaka osoba je izolovana, zauvek van komunikacije, stalno nepoznata, praktično nevidljiva. Model ovo naziva „privatnim sopstvom“, a u prilog ovom konceptu obratio se Vilijamu Džejmsu, opisu tri aspekta sopstva – iskustvenog telesnog sopstva, društvenog sopstva i konačno duhovnog ja, koje je Džejms smatrao „sopstvom“, suštinom sopstva, vitalni unutrašnji životom, centralnim jezgrom.
U ovom opisu, Model posebnu pažnju posvećuje karakterizaciji najdubljeg ja kao primarnog izvora ličnog morala, motivacije i kreativnosti, njegovoj funkciji kao resursa i oslonca za osobu suočenu sa javnom osudom. Prema Modellu, privatno ja je „izvor naših najdubljih korena, naše motivacije i najviših vrednosti. Naš osećaj blagostanja zavisi od podudarnosti našeg stvarnog ja i ideala koji nas inspirišu“. U jednom trenutku, Modell upoređuje privatno sopstvo sa dušom: Iako su termin „duša“ i grčka reč „psiha“ zamenljivi, platonska i ranohrišćanska ideja duše odnose se na onaj deo psihe koji je privatan. i komunicira samo sa Bogom.
Čini mi se da se ideja duše u tom smislu ne razlikuje previše od ideje privatnog ja. Model veruje da je potreba da se ovo unutrašnje jezgro ranjivog sopstva zaštiti od upada univerzalna. On citira reči jedne od svojih pacijentica koja se učahurila u alternativnom svetu kako bi ostvarila bolji kontakt sa svojim privatnim ja, sa kojim je izgubila vezu. Ovo zatvoreno pravo ja njegovog pacijenta “očekivalo se da će biti pronađeno” tokom analize. Stvaranje takvog alternativnog unutrašnjeg okruženja, kaže Model, može biti jedino sredstvo samoodržanja – odbrana od „ubijanja duše“ u nekim porodicama uz grubo kršenje granica odnosa. Prema Modelu, ova odbrana može dovesti do šizoidne psihopatologije, ali njena funkcija nije samo zaštita. Privatni prostor se otvara kada osoba nije uključena u vezu, ali to je više od nedostatka veze u vezi. Predstavlja istinsko alternativno okruženje, drugi svet, a njegovo prepoznavanje od strane analitičara u toku analize može imati lekovito dejstvo.
Model želi da kaže da je ovaj drugi svet samo delimično kreacija privatnog ja: „Zato što ono što je internalizovano nije samo nečije iskustvo. Deca internalizuju više od „objektivnog” ponašanja roditelja, njihovih vrednosti i stavova.. Kako dete razvija sposobnost da simbolizuje i igra maštu, iskustvo takvo kakvo jeste, može se transformisati… Dakle, struktura sopstva sadrži afektivna sećanja na stvarne odnose, isprepletena sa fantazijama. Poistovećujemo se ne samo sa svojim roditeljima, već i sa idealizovanim osobama koje su možda stvarne osobe, ali koje za nas postoje samo u našoj mašti. Mi kreiramo sebe onakvima kakvi želimo da postanemo kroz identifikaciju sa takvim ljudima. Mogućnosti su ovde beskrajne. Za mnoge ljude ovo je proces početnog samoprilagođavanja koji ih izvlači iz sveta u kome su rođeni. Očigledno, u špilu mentalnog razvoja postoji faktor nepredvidljivosti, ili neozbiljnosti.
Prema Modelu, ovaj faktor nepredvidljivosti, ili džoker u špilu, je nešto što dolazi iznutra. Možda je to ostatak iskonske kreativnosti i „korisne svemoći“ o kojoj je Vinikot govorio kao o neotuđivom pravu svakog zdravog odojčeta, okruženog dobrom majčinskom brigom, koja služi kao izvor unutrašnjeg samopouzdanja i strasnog interesovanja za ideje, ideali i vrednosti – u svemu.ono samo po sebi, za šta vredi živeti.”
👇
Donald Kalšed, klinički psiholog i jungovski psihoanalitičar u privatnoj praksi u Maine Jung Center u Brunswicku
(„Trauma i duša. Duhovno-psihološki pristup razvoju čoveka i njegov prekid“)

Crna rupa

Laži

Njive, gledane iz svemira: Kako satelitski snimci i veštačka inteligencija menjaju savremenu poljoprivredu?

Pomoću satelita možemo da pratimo i da li se usevi pravilno razvijaju. Naime, kada biljni pigment hlorofil upija Sunčevo zračenje za potrebe fotosinteze, on deo zračenja reflektuje. Satelitski senzori detektuju ovo zračenje na velikim skalama – od pojedinačnih njiva, preko regija i država, do čitavih kontinenata. Na osnovu toga se računaju različiti tzv. vegetacioni indeksi, među kojima je najpoznatiji NDVI (Normalized difference vegetation index).

On se koristi vrlo intuitivno: tokom vegetacione sezone, zelena boja na mapama ukazuje na to da se usev pravilno razvija, dok žuta ili narandžasta označavaju delove njive na kojima postoje problemi u razvoju – npr. usled nedostatka hranljivih materija ili vode. Na ovaj način dobija se uvid u celu njivu, a problemi mogu da se uoče pre odlaska i neposredne vizuelne inspekcije.

Ovo je naročito korisno u slučaju velikog broja proizvodnih parcela, ili npr. restrikcije kretanja, kao što je bio slučaj na samom početku pandemija kovid 19 u proleće 2020. godine. Vegetacioni indeksi mogu da se koriste i za praćenje suše, kao što je ona koja je leta 2022. vladala u velikom delu Evrope.

Извор: Njive, gledane iz svemira: Kako satelitski snimci i AI menjaju savremenu poljoprivredu